Evo zašto je Krim epicentar najgore krize u odnosima Rusije i Zapada (FOTO) (VIDEO)

Krim, koji je danas velikom većinom glasao da postane deo Ruske Federacije, to strateško poluostrvo na Crnom moru koje je sovjetski lider i etnički Ukrajinac Nikita Hruščov poklonio Ukrajini pre 60 godina, epicentar je najgore krize u odnosima Istoka i Zapada od kraja hladnog rata.

Preporučujemo

Ovaj region je postao žarište krize u Ukrajini nakon što je predsednik Viktor Janukovič svrgnut u februaru posle višemesečnih proevropskih demonstrancija u Kijevu.

Teritorija Krima je veličine Belgije, puna prostranih vinograda i plantaža duvana, koja privlači turiste svojom suptropskom klimom i primorskim odmaralištima, navodi AFP. Pre ere sovjeta, Krim je bio poznat kao "igralište ruskih careva", zbog tople klime i mora.

Istorija Krima je obeležena invazijom i okupacijom - Huna, Venecijanaca, vizantijskih Grka i osmanlijskih Turaka koji su vekovima kontrolisali bogate poljoprivredne oblasti. Vladavina Moskve na ovom području otpočela je u 18. veku, kada je ruska Crnomorska flota bacila sidro 1783. godine u mestu koje je danas južni grad Sevastopolj.

Rusi danas čine skoro 60 odsto stanovništva Krima - oblasti koja je do 1954. godine bila deo Rusije, a istoričari ni danas ne mogu da objasne zašto je poklonjena Ukrajini. Taj poklon koji ovih dana "pokazuje zube" je šezdesetih godina prošlog veka predstavljao simbol bratstva Ukrajinaca i Rusa, a odluku je doneo Vrhovni sovjet u godinama kad je SSSR vodio etnički Ukrajinac, Nikita Hruščov, pa je Krim proglašen "ukrajinskom sovjetskom republikom".

U Sevastopolju, gradu u kojem živi oko 350.000 ljudi, nalazi se i dan danas sedište ruske Crnomorske flote. Sevastopolj - posle Odese druga po veličini ukrajinska luka - zapravo je i izgrađen 1783. godine kao pomorska citadela, po naređenju carice Katarine Velike, u čast pobede nad Turcima.

Od 24. februara, sa zgrade gradske skupštine u Sevastopolju vijori se ruska zastava, a zastava Ruske Federacije okačena je nekoliko dana kasnije i na zgradu krimskog parlamenta u Simferopolju.

Da se stanovništvo Krima i decenijama posle "dodele" Ukrajini oseća ruskim bilo je kristalno jasno i 2008. godine, kad je tadašnji predsednik, prozapadni vođa "narandžaste revolucije" Viktor Juščenko, objavio plan da izbaci rusku flotu iz Sevastopolja. Političari na Krimu poručili su mu tada da će rezultat svakog takvog poteza biti - sukob.

Nedavno svrgnuti Janukovič, koji je na izborima 2010. u drugom krugu pobedio Juliju Timošenko, produžio je ugovor s Rusijom o zakupu u Sevastopolju na još 25 godina, a Moskva je zauzvrat Ukrajini dala popust na cenu gasa.

Sevastopolj je i "grad ruske slave", kako ga Rusi zovu još od Krimskog rata u 19. veku u kojem su s protivničke strane zajedno bili Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Osmanlije i Pijemont.

Ukrajinski desničari istovremeno optužuju Moskvu da planira da sa Krimom "odigra" isti scenarij kao prethodno sa Južnom Osetijom i Abhazijom u Gruziji: prvo podeli ruske pasoše građanima koji žele, a zatim izvrši invaziju, braneći "nove državljane" od napada. BBC međutim, ukazuje da "Ukrajina nije Gruzija" i da ta po veličini druga evropska država još ima sposobne oružane snage.

Kad je reč o etničkim podelama na Krimu, istorija - kao i obično - objašnjava celu stvar: godine 1944. Staljin je deportovao lokalne Tatare, muslimane u centralnu Aziju, a umesto njih na Krim doselio Slovene iz Rusije i sa istoka Ukrajine. Ali nije to cela istina: Tatari su, naime, prethodno masovno sarađivali sa nacistima.

Posle pada Sovjetskog Saveza, Tatari su počeli da se vraćaju na Krim. Zavisno od izvora, njihova brojnost danas procenjuje se na između 200.000 i 300.000 ljudi. Dobro su međusobno povezani, organizovani i lojalni Kijevu. Krimski Rusi, međutim, imaju drugačije viđenje situacije.

Oleg Rodilov, član krimskog parlamenta, povodom priče o ruskoj floti je 2008. to "plastično" objasnio, elaborirajući zašto nema razloga da ga smatraju separatistom zbog proruskog raspoloženja.

- Mit je da Ukrajina nije deo Rusije. Mi u to ne verujemo... Za vas, Ukrajina i Rusija su apriori različite države. Za nas, Ukrajina i Rusija su apriori ista država... Zajedno smo već 350 godina - smatra Rodilov.

Analitičari ocenjuju da bi ukrajinska kriza mogla da se okonča i podelom te zemlje, a ako do toga dođe, očigledno je "na koju će stranu" Krim, kao, doduše, i ostale istočne i centralne oblasti.

Američki CNN objavio je na svom internet portalu zanimljiv grafički prikaz Ukrajine, po regionima: očigledno je da je i na prošlim predsedničkim izborima 2010. podrška prozapadnim i proruskim snagama podeljena tačno po linijama koje odvajaju delove zemlje u kojima se uglavnom govori ukrajinski, odnosno ruski. Linijama koje dele Ukrajinu na istočnu i zapadnu.

Pogledajte video sinoćnjeg slavlja na Krimu:

(Telegraf.rs / Tanjug)