Niko neće da usvoji male Rome!

Više od 700 parova u Srbiji čeka na usvajanje dece, ali niko od njih nije spreman da usvoji romsko dete. Budući usvojitelji su prošli svu potrebnu proceduru, ali ima samo nekoliko desetina mališana za koje je utvrđeno da su podobni za usvajanje i da odgovaraju izboru usvojitelja. Jer kako se ispostavi, romsku decu niko neće, pišu "Naše novine".

Preporučujemo

- Uglavnom usvojitelji traže da deca budu zdrava, bez većih zdravstvenih problema i da ne budu romske nacionalnosti. Zbog inertnosti centara i sporosti sudova, dešava se da se detetu utvrdi opšta podobnost tek sa sedam-osam godina, a imamo slučajeve i sa 10 i više, pa onda za takvu decu teže pronalazimo usvojitelje - kaže Vesna Tekić, psiholog.

Mali Romi nisu poželjni jer se budući roditelji plaše osude društva i smatraju da je njihovo vaspitavanje komplikovanije nego kod ostale dece. Roditelji se uglavnom pravdaju time da Romi nisu poželjni u društvu i da se boje da će ih izbegavati drugovi. Sa ovakvim stavom saglasan je i Vladimir Ilić, sociolog, koji kaže da je rasizam u Srbiji u porastu i da treba još mnogo vode da protekne kako bi se situacija popravila.

- Diskriminacija i rasizam u Srbiji su veliki. Samo pogledajte koliko Roma imamo u parlamentu, koliko među ministrima ili u tužilaštvima. Promene postoje, ali su veoma spore, tako da se ljudi i dalje loše ponašaju prema Romima. S druge strane, mnogo se ljudi lažno prijavljuje da su Romi i onda koriste benificije koje imaju nacionalne manjine - objašnjava Ilić.

Procedura za usvajanje nije komplikovana, ali do komplikacija dolazi zato što socijalni radnici biraju roditelje za decu. Mališane mogu da usvoje bračni i vanbračni partneri, a zakon ne isključuje ni pojedinca kao mogućeg usvojitelja. U Srbiji decu uglavnom traže parovi koji nemaju svoje potomstvo.

Takođe, ni ostavljena deca Romi ne pronalaze krov nad glavom, jer se malo odraslih Roma odlučuje na usvajanje. Zbog svega ovoga mali Romi uglavnom ulaze u proceduru međudržavnog usvojenja, pa nove roditelje nalaze u Americi, Švedskoj, Grčkoj, Francuskoj... Godišnje svoj dom u inostranstvu pronađe između 10 i 15 takvih mališana i srećno odrastaju uz roditelje koji imaju dobar posao i žive u boljem standardu.

(Telegraf.rs)