Makedonci svojataju Pupina, Srbi ga zaboravili?

U poslednje vreme jednom od najvećih srpskih naučnika, Mihajlu Pupinu Idvorskom sve češće se pripisuje još jedan zavičaj - selo Vevčani na jugozapadu Makedonije.

Preporučujemo

Naime, makedonski istoričari, ali i zvanične vlasti, upiru se svim silama da dokažu da je Pupin bar koliko “naš” toliko i "njihov", pišu "Novosti".

Makedonski istraživači tvrde da se Pupinov deda Arsenije iz Vevčana, tadašnje Stare Srbije, preselio u Banat, nekada Austrougarsku, gde se rodio Pupinov otac. U Vevčanima su na temeljima navodne stare kuće Pupinovih sagradili novu, kao spomen-obeležje, za čije uređenje su dobili i značajna sredsta iz evropskih fondova. U kući je danas konačište, kafana i soba posvećena srpskom velikanu.

Gradonačelnik Vevčana Cvetomir Ugrinoski tvrdi da bi uskoro trebalo da se pobratime sa Idvorom i to podizanjem identičnih bista, koje će biti dar Srpske akademije nauka i umetnosti. To im je obećao predsednik SANU akademik Nikola Hajdin, prilikom privatne posete Vevčanima prošle godine.

- Uređeni spomen-dom Pupinovih ovde je otvoren 2008. godine, u porodičnoj kući predaka slavnog naučnika, izgrađenoj polovinom 19. veka. Tu je i muzejska postavka posvećena Mihajlu Pupinu, uređena zahvaljujući podršci iz Idvora - kaže Ugrinoski.

Makedonski istoričari tvrde da poreklo Pupinovih u Vevčanima postoji u turskim arhivima iz 1568. godine.

Sa druge strane, u SANU ne postoji nikakav dokument o doniranju biste Vevčanima, niti se to pitanje našlo na dnevnom redu bilo kog zvaničnog sastanka u Akademiji. Predsednik odeljenja tehničkih nauka SANU i organizator izložbe posvećene Mihajlu Pupinu, akademik Zoran Petrović, potvrđuje za “Novosti” da ništa o bisti nikada nije čuo.

Sporno je i bratimljenje sa Idvorom, jer u ovom banatskom mestu za to niko nije čuo. Iznenađen je i Duško Belić, koji je predsednik mesne zajednice Idvora još od 2005. godine:

- Sa mnom niko nije pregovarao o bratimljenju. A i to što pričaju da su spomen-kuću napravili uz pomoć iz Idvora nije tačno. Dolazili su ovde i mi smo im dali samo fotografije, koje bi mogli da nađu bilo gde, čak i da skinu sa interneta. Ružno je i nepošteno da svojataju Pupinovo poreklo. Pa on je sam imenu dodao Idvorski, jer je toliko bio ponosan na svoj zavičaj. Majka mu je iz Opova, otac iz Idvora i ne znam da li se nešto što je možda rodno mesto njegovog pradede može nazvati njenovim zavičajem. Čini se da je neko u tome pronašao interes i da zbog toga prisvajaju srpskog naučnika. Niko nikada nije pokazao nijedan zvaničan dokument, crkvene knjige ili bilo šta drugo kojima bi dokazao vezu Mihajla Pupina sa ovim selom u Makedoniji.

To što tamo žive porodice Pupinovski ništa ne znači, napominje naš sagovornik i dodaje da Pupina ima i u okolini Vranja. Isto potvrđuje i dr Dragoljub Cucić, doktor istorije nauka i direktor Centra za talente u Pančevu. On je bio i organizator tribine o Pupinovom poreklu.

- Pupin je deklarisani Srbin i ne znam zašto se sada traži njegovo drugo poreklo, zašto se prekrštava u Cincara, Makedonca ili nešto treće? - pita se Cucić.

Poreklo Pupina u Vevčanima Miša Kitanovski, hroničar mesta, pronalazi u tome što dvadesetak porodica u ovom selu nosi prezime Pupinovski. On objašnjava da je izvesna udovica Pupa sa sinovima Đorđem, Nikolom, Konstantinom i Stojanom, i stadom od 500 ovaca i 100 koza, u zbegu stigla u Vevčane. Živi predanje da je “prababi Pupi tadašnji poglavar sela, dodelio plac na kršu i kamenu”.

Na posedu Tase Srbakoskog, kažu, podignuta je kuća Pupinovih u Gornjoj mahali. Taj lokalitet i danas je poznat kao Pupinov kamen. U toj kući živeli su Timko i Argil, koji su se iselili u Srbiju. Vlasnik doma je Stefan Đorđević koji živi u Beogradu, objašnjava nam Toni Kostojčinovski, sadašnji domaćin iznajmljene i preuređene etno-kuće Pupin.

I dok se Makedonija bori da Pupina predstavi kao svog, Srbija se ne zalaže preterano da ispravi nepravdu i zanemarivanje svog genija i organizuje mu dostojnu izložbu bar u 2014. godini, kada se obeležava 160 godina od njegovog rođenja, što je i Unesko uvrstio na listu važnih godišnjica. Održavanje izložbe koja bi trebalo da bude priređena u SANU još je neizvesno, a njeni autori Aleksandra Ninković Tašić i akademik Zoran Petrović i dalje obijaju pragove institucija, u nadi da će prikupiti potrebna sredstva.

(Telegraf.rs)