PUTIN SE IGRA VATROM: Rusija ima više od 20 republika koje bi mogle da se otcepe! (FOTO)

Da bi pokušali potpuno realno da predočimo stanje u bivšim sovjetskim republikama, a nakon što smo se bavili ruskim manjinama koje dominiraju pojedinim regijama mnogih od njih, smatramo da bi bilo fer i pošteno da se zagledamo i u samu Rusiju i da vidimo koliko je zapravo najveća i prirodno najbogatija zemlja na svetu etnički koherentna.

Preporučujemo

Fantastičan broj od 185 različitih etničkih grupa živi u Ruskoj Federaciji koju čine 83 federalna subjekta: 21 od njih su republike, u kojima ne-ruske nacionalnosti čine ili većinu ili značajan broj stanovništva i koje imaju svoje ustave, vlade i skupštine. Idemo redom, od zapadnog, evropskog dela Rusija, ka Sibiru i istočnim bespućima.

Adigeja se nalazi na Severnom Kavkazu i ne spada u problematične regione, pre svega zbog toga što drevni narod koji joj je dao ime, Adigejci, čini 25 odsto populacije, dok Rusa ima skoro dve trećine. Adigejci su uglavnom muslimani. U Dagestanu niko nema potpunu etničku većinu: Avari čine skoro 30 odsto, ali postoje i drugi vrlo brojni narodi, uglavnom kavkaskog ili turkijskog porekla, kao što su Darginci, Kumici, Lezgini, Lakci, Azeri, Tabarasani, Čečeni i Nogajci; Rusa ima pet odsto. U njemu se govori preko 30 jezika, a 90 odsto stanovništa su muslimani.

Ingušetija je najmanja ruska republika, a etnički Inguši čine 77 odsto populacije, dok Čečena ima 20 odsto. Rusa ima jako malo, tako da je islam gotovo jedina religija. Zajedno sa susednom Čečenijom, u kojoj istoimeni narod čini preko 90 odsto žitelja, predstavlja jedno od žarišta u RF. Prvi i Drugi čečenski rat, iz koga je Rusija izašla kao pobednica, često se preliva između ovih republika i postoji snažan separatizam. Severna Osetija-Alanija je još jedna od ruskih republika na Severnom Kavkazu, u kojoj su većina pravoslavni Oseti kojih ima oko 63 odsto, dok je Rusa 23.

Kabardino-Balkarija se nalazi severno od Kavkaza, a nastanjena je Kabardincima, narodom čerkeskog porekla, kojih ima 55 odsto, i Balkarima kojih ima 11 odsto. Dok su Kabardinci bili saveznici Ruskog Carstva u ekspanziji, Balkari su dugo pružali otpor. Rusi čine četvrtinu ukupne populacije. Islam je glavna religija, baš kao i u Karačevo-Čerkeziji u kojoj su skoro 40 odsto žitelja Karačajci, gde Rusa ima 34 odsto a Čerkeza 11.

Kalmikija je republika u evropskom delu Rusije u kojoj mongolski Kalmici budističke veroispovesti čine 53 odsto stanovništva. Zanimljivo je da je veliki broj njih, nakon sloma belogardejskog otpora Crvenoj armiji, izbegao iz SSSR-a i došao u Beograd, a na Zvezdari su imali i svoj hram. Zbog optužbe da su sarađivali sa Nemcima, Staljin ih je sve deportovao u Sibir, a dozvoljeno im je da se vrate tek nakon što je ovaj "evro-azijski imperator" preminuo.

Baškortostan ili Baškirija se nalazi na jugoistoku evropskog dela Rusije, a graniči se sa Tatarstanom. Muslimanski Baškiri zajedno sa srodnim Tatarima čine većinu u ovoj republici, dok Rusa ima 36 odsto. Pojedinačno, ipak, Rusa ima najviše. U susednom Tatarstanu slična je situacija. Iako Rusa ima skoro 40 odsto, većina su muslimanski Tatari. Glavni grad je Kazanj, a slogan im je "Možemo!". Rubin je svakako mogao, pošto je dva puta bio šampion Rusije a čuvena je i njihova pobeda protiv Barse na Nou Kampu. Čuvašija, u centru evropskog dela Rusije, je republika u kojoj žive Čuvaši koji čine apsolutnu većinu. Oni su narod turkijskog porekla, a njihovi preci su Protobugari. Ove tri regije praktično formiraju jedan blok, ali se ne graniče ni sa jednom drugom državom.

Karelija je republika na samom severu Evrope, a Rusi su ogromna većina i ima ih 76,6 odsto. Karela, naroda sličnog Fincima, ima između sedam i devet odsto. Ovo područje zato nije kritično, kao ni nešto južnija Republika Komi u kojoj etnički ugro-finski Komi čine 23 odsto, a Rusi apsolutnu većinu.

U geografskoj blizini, u samom centru evropskog dela Rusije, nalaze se još tri nacionalne republike ugro-finskih naroda. Prvo, Republika Marij El, u kojoj živi narod Mari koji čini 43 odsto stanovništva. Većina su pravoslavni hrišćani, ali ima i onih koji slede svoju narodnu religiju. Druga republika je Mordovija, u kojoj Mordovi po poslednjem popisu čine 40 odsto, dok Rusa ima 53. Pravoslavni hrišćani su apsolutna većina. Treća je Udmurtija u kojoj žive Udmurti kojih ima nešto manje od 30 odsto, dok su Rusi većina.

Jakutija ili Republika Saha je najveća od svih ruskih federalnih jedinica, i kada bi bila nezavisna država bila bi osma najveća na svetu. Veća je od Argentine i tek nešto malo manja od Indije. Nalazi se u severoistočnom delu azijske Rusije, u Sibiru, i nastanjena je mahom Jakutima, turkijskim narodom koji čini 50 odsto. Rusa ima 38. Većina ukupne populacije su pravoslavci, ali postoji i značajan broj sledbenika šamanske religije: 13 odsto. U pitanju je jedna od najbogatijih prirodnih regija na svetu, u kojoj se nalaze velike zalihe nafte, gasa, uglja, dijamanata, zlata, srebra, kalaja, tungstena i drugih. U Sahi se izvadi 99 odsto ruskih dijamanata i više od 25 odsto ukupnih svetskih.

Republika Altaj se nalazi u samom srcu Azije, na mestu gde se ruska tajga spaja sa kazahstanskim stepama i polupustinjama Mongolije. Rusi čine većinu stanovništva, a turkijskih Altajaca ima 30 odsto. Tiva je republika koja se graniči sa Altajem, i u njoj su većina Tivanci, mongolski narod, kojih ima 82 odsto, dok Rusa ima samo 16 odsto. U njoj je geografski centar Azije. Sa njom se graniči Burjatija, republika u kojoj su Rusi apsolutna većina, a gde mongolski Burjati čine oko 28 odsto.

Sve tri zajedno se graniče sa susednim državama: dok se Altaj graniči i sa Kazahstanom i sa Kinom i sa Mongolijom, druge dve se graniče samo sa ovom potonjom. Sa ove tri republike se graniči i Hakasija, u kojoj turkijski Hakasi, po kojima republika nosi ime, čine samo 12 odsto. Rusa u njoj ima više od 80 procenata.

Od svih pobrojanih nacionalnosti i njihovih republika, secesionistički pokreti nisu kod svih jaki. Ipak, postoji značajna podrška za otcepljenje među Tatarima, Baškirima i Jakutima, kao i već poslovična među Čečenima, koji su uostalom tokom devedesetih bili de fakto nezavisni, dok se nije pojavio Putin i rekao da će se sa njima bez milosti obračunati, i dok nije vratio Čečeniju pod okrilje Rusije.

Ono što dodatno komplikuje situaciju za separatiste, a za Moskvu olakšava, je to što - kao što ste mogli i da vidite - etničke grupe u mnogim od svojih titularnih republika uopšte i nisu većina. Takođe, treba naglasiti i da većina Tatara, za razliku od ostalih nacionalnih manjina u Ruskoj Federaciji, živi van svoje titularne republike Tatarstana.

(V. V.)