ZA I PROTIV RUSIJE: Ko je iz bivšeg sovjetskog bloka Putinov saveznik, a ko protivnik?! (FOTO)

Vladimir Putin nazvao je raspad Sovjetskog Saveza najvećom geopolitičkom katastrofom dvadesetog stoleća i proveo poslednjih petnaest godina koliko je prvi čovek Ruske Federacije na obnovi carstva koje je nestalo u vihoru poraza komunizma kao ideologije suprotstavljene kapitalističkom Zapadu. Poslednja dešavanja u Ukrajini pokazuju da je ozbiljan u svojim željama, a da su mu ambicije velike.

Premda Ukrajina još treba da odluči o stazi kojom će koračati u budućnosti, to jest da li će ići ka Rusiji ili ka Briselu i Vašingtonu, trenutna vlast u Kijevu će - ako ostane i opstane - svakako poći tzv. evropskim putem. Utoliko više zbog onoga što Moskva trenutno radi na Krimu i na istoku zemlje.

Međutim, šta je sa ostalim bivšim državama sovjetskog bloka? Ko je sa Rusijom, ko se drži neutralno, a ko je protiv?

Pođimo od ovih poslednjih. Jugoslavija, kao što vrlo dobro znate, nije bila u istočnom bloku i nije bila deo Varšavskog pakta. Bili smo nesvrstani. Albanija, koja je raskinula sa SSSR-om još šezdesetih i okrenula se Kini, danas je u NATO paktu. Rumunija, Bugarska, Mađarska, Češka i Slovačka takođe. Istočna Nemačka je od 1990. godine inkorporirana u Saveznu Republiku Nemačku.

Od zemalja koje se graniče sa Rusijom, bile su deo sovjetskog bloka ili SSSR-a a sada su deo NATO-a, imamo Poljsku, Litvaniju, Letoniju i Estoniju. Sve gorenavedene države, sa izuzetkom Albanije, deo su i Evropske unije, s tim što treba naglasiti da je naš južni sused kandidat za članstvo baš kao i mi.

Gruzija želi da uđe i u EU i u NATO, posebno nakon rata koji je vodila sa Rusijom 2008. godine oko odmetnute provincije Južne Osetije. Azerbejdžan je aktivni član NATO Partnerstva za mir, i održava dobre odnose sa EU; Turska im je glavni partner, kao i Izrael; dakle, nisu u ruskoj sferi uticaja, utoliko više što Moskva podržava otcepljenu provinciju Nagorno-Karabah zbog koje je Aterbejdžan ratovao protiv Jermenije.

Moldavija participa u Partnerstvu za mir i ima u planu da jednoga dana postane punopravni član Evropske unije, u čemu mogu da računaju na podršku susedne Rumunije. Turkmenistan ima kontakte za zapadnim zemljama, a Rusi su ozbiljno diskriminisani. Međutim, bez obzira na to, dve trećine turkmenskog gasa ide napolje preko Gasproma, a 2006. je povećana cena koju Rusi plaćaju nakon pretnji turkmenistanskog rukovodstva da će zavrnuti slavinu.

Mongolija - bivši satelit SSSR-a - ima dobre odnose i sa Rusijom i sa Zapadom, isto kao i Uzbekistan koji je 2005. godine tražio od Amerike da napusti svoju bazu u Karši-Kanabadu. Novembra iste godine Putin i predsednik Uzbekistana Islam Karimov su potpisali sporazum o međusobnoj saradnji. Ipak, 2012. godine povukli su se iz Organizacije za kolektivnu bezbednost (ODKB) koju vode Rusi a objedinjuje zemlje bivšeg SSSR-a.

U ovoj vojnoj alijansi ostali su trenutno pored Rusije i Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgistan i Tadžikistan.

Kazahstan ide svojim "multi-vektorskim" putem, odnosno održava dobre odnose i sa Rusijom i sa Kinom, ali i za Sjedinjenim Državama i zapadnim zemljama. Najveći ruski kosmodrom, Bajkonur, je u ovoj zemlji. Ruski je jedan od dva zvanična jezika, baš kao i u Kirgistanu, u kome Amerikanci imaju vojnu bazu koja je trebalo da bude zatvorena 2009. godine ali je ugovor produžen uz pristanak Rusije.

Moskva ima svoje vojne baze u Tadžikistanu, a ugovor za njih produžen je 2012. za još 20 ili 29 godina.

Jermenija se u mnogome oslanja na Moskvu u svojoj spoljnoj politici, pre svega zbog neprijateljski nastrojenih suseda u vidu Azerbejdžana i Turske, ali i Gruzije. Neki veruju da ruski rat sa Gruzijom oko Južne Osetije predstavlja zapravo probijanje koridora do Jermenije, koja je u suštini okovana na Kavkazu. Rusi, na zahtev samih Jermena, imaju vojnu bazu u gradu Đumriju, kao osiguranje od Turske. Poslednjih godina ipak Jermeni razmišljaju i o evroatlantskim integracijama, i imaju dobre odnose sa SAD.

Belorusija je najverniji saveznik Kremlja, i imaju bliske trgovinske i diplomatske odnose. Savez Rusije i Belorusije osnovan je u krajem devedesetih godina, a trebalo je da dođe do monetarne unije dve države, jednakih prava, jednog državljanstva i zajedničke spoljne i odbrambene politike. Ipak, Belorusija odlaže stvaranje monetarne unije, a ima i neslaganja oko prodaje gasa. 2007. godine ponovo se pričalo o ujedinjenju, a Lukašenko je naredne godine imenovao Putina za "premijera" rusko-beloruske alijanse.

ODKB nije jedina bezbednosna struktura koju razvija Kremlj. Tu je takođe i Šangajska organizacija za saradnju koja ima nešto drugačiji sastav. Kina je član, Uzbekistan takođe, ali Belorusija nije iako pregovara. Jermenija takođe nije. Turska i Šri Lanka takođe pregovaraju o članstvu, a zemlje posmatrači su Avganistan, Indija, Iran, Mongolija i Pakistan.

(V. V.)