RASTU TENZIJE: Putin i Obama na ivici rata

Američki predsednik Barak Obama i njegovog ruskog kolegu Vladimira Putina čitav niz godina prate nesuglasice i tenzije koje neretko dospevaju u prvi plan. Ukrajinski sukobi doveli su do novih razmirica u mišljenjima dva državnika.

Preporučujemo

- On ima stil da se zavali u stolicu i izgleda kao da se dosađuje na snimcima bilateralnih susreta, imam utisak da je to jer želi da ostavlja utisak "žestokog momka" kod kuće - rekao je nedavno Obama i dodao da oni nemaju hladan odnos, iako mnogima to tako izgleda.

Međutim, u svetlu novonastalih okolnosti, u telefonskom razgovoru dva predsednika Putin je izjavio da zadržava pravo da štiti svoje interese i stanovništvo u slučaju širenja nasilja u istočnim regionima Ukrajine i Krima, čime se direktno usprotivio apelima Zapada na smirivanje situacije i povlačenje vojnih snaga.

Barak Obama i premijer Velike Britanije Dejvid Kameron složili su se da su ruske akcije neprihvatljive i da će cena koju će Rusija morati da plati, ako ne promeni pravac, biti visoka.

Naime, Rusija je poslala oko 6.000 vojnika, a stiže im i pojačanje. Putin je od Gornjeg doma Saveta federacije dobio dozvolu da pošalje vojne snage u Ukrajinu do "normalizacije društveno-političke situacije" u toj zemlji.

Ruski vojnici pokupili i odneli pištolje, puške i pakete municije iz radarske baze u blizini grada Sudak. Druga grupa ruskih vojnika uklonila je oružje iz ukrajinskog mornaričkog centra za obuku u lučkom grad Sevastopolj, gde Rusija ima vojnu bazu za svoju Crnomorsku flotu, prenela je agencija Rojters.

Agencija AP podseća da Ukrajina nije članica NATO, pa SAD i Evropa "nemaju obavezu" da je štite, a "šira međunarodna akcija kroz UN nemoguća je, jer Rusija kao stalna članica Saveta bezbednosti ima pravo veta".

- Bilo je teških reči iz SAD i drugih NATO zemalja. Ali, to su prazne pretnje. Zaista ne može mnogo da se učini da bi se uticalo na ovu situaciju - smatra ruski vojni analitičar iz Londona Kjer Gils.

Kako ocenjuje američka agencija, Putinovi potezi sigurno će produbiti tenzije u već problematičnim odnosima sa Obamom, koji se borio da pronađe formulu da navede ruskog lidera da promeni svoje stavove po bezbroj pitanja.

AP ističe da napori Sjedinjenih Država da "kazne" Rusiju zbog Ukrajine "komplikuje i potreba Bele kuće da sarađuje sa Rusijom na zaustavljanju građanskog rata u Siriji, pregovora o iranskom nuklearnom programu i prebacivanja američke vojske i opreme iz Avganistana, ruskim trasama za snabdevanje".

- Suočavamo se sa teškim izborom da kaznimo Rusiju, praktično kažnjavajući sami sebe - kaže za AP analitičar iz Vašingtona Endrju Kačins.

Kako primećuje, čini se da Bela kuća ne razmatra ozbiljno vojno uključivanje SAD u Ukrajini.

Pažljivo birajući reči u petak, Obama je izbegao da kaže da bi destabilizacija Ukrajine predstavljala pretnju bezbednosti SAD. Umesto toga, Obama je samo rekao da destabilizacija "nije u interesu Ukrajine, Rusije, niti Evrope".

AP ukazuje da ni Evropa nema puno predloga "kako zaustaviti ili kazniti Putina".

EU se bavi sopstvenim unutrašnjim problemima i izgleda da nije spremna da u potpunosti prigrli Ukrajinu, niti da rizikuje ekonomske posledice sukoba sa Rusijom, koja je jedan od najvećih trgovinskih partnera EU, zaključuje američka agencija.

Podsetimo, statistike govore da je Amerika ispred Rusije po kupovini nuklearnog oružja, slede ih Velika Britanija, Francuska i Kina. Ovo implicira da bi ukoliko se posegne ovim najopasnijim pretnjama adut bio u rukama Zapada. Da li će do daljeg zaoštravanja doći, pokazaće stanje u Ukrajini, a posebno na Krimu, oko kog se vode sve žešće rasprave i rasplamsavaju sve oštriji sukobi.

(Telegraf.rs)