Evropski zoološki vrtovi pobiju 5.000 zdravih životinja godišnje

Čak 5.000 zdravih životinja - uključujući i stotine velikih vrsta, poput žirafa, lavova i medveda - biva ubijeno u evropskim zoološkim vrtovima svake godine.

Preporučujemo

Ovaj zastrašujući podatak obelodanjen je posle izbijanja skandala međunarodnih razmera pošto je u zoološkom vrtu u Kopenhagenu ubijen Marijus, zdrav 18-mesečni mužjak žirafe. Povrh svega, ispostavilo se da je od 2012. godine u danskim zoološkim vrtovima ubijeno pet žirafa, prenosi Independent.

Ali i u evropskim zoo-vrtovima su ubijali zdrave životinje. Širom Evrope usmrćene su 22 zdrave zebre, četiri nilska konja i dva arapska oriksa (vrsta antilope). Oriksi su ubijeni u zoološkim vrtovima u Edinburgu i Londonu 2000. i 2001. godine.

Godine 2010. nekoliko nemačkih čuvara u zoo-vrtovima odgovaralo je pred sudom zbog ubijanja tri mladunčeta tigra u zoo-vrtu u Magdeburgu. U nekim zoološkim vrtovima, kao što je “Tvajkros”, u Vorvikširu (Velika Britanija), međutim, ne primenjuju politiku ubijanja zdravih životinja.

Dr Lesli Diki, izvršna direktorka Evropskog udruženja zooloških vrtova i akvarijuma (Eaza), rekla je u emisiji BBC-jevog “Radija 4” da se širom Evrope svake godine ubije između 3.000 i 5.000 zdravih životinja.

- Tom procenom su obuhvaćene sve životinje ubijene u zoo-vrtovima, bilo da je reč o punoglavcima ili žirafi -istakla je ona, dodavši da je u taj broj uključeno “i manje od nekoliko stotina” većih životinja, kao što su žirafe, zebre, lavovi i medvedi.

Poput Marijusa, neke životinje ubijaju u sklopu programa gajenja osmišljenog da podstakne genetski diverzitet populacije zatočenih životinja. Dr Diki objašnjava da u uslovima preteranog razmnožavanja među srodnim pripadnicima vrsta u zoo-vrtovima, ove životinje postaju “apsolutno beskorisne za bilo kakav program povratka u prirodu”.

Eazin godišnjak 2007/2008. ukazuje na problem preteranog razmnožavanja nekih vrsta, koji je doveo do viška mužjaka babuna i drugih vrsta majmuna, kao i leoparda. Sajmon Tungi, predsednik Eaze, doduše, priznaje da “igra brojki ponekad može užasno da zvuči”, ali ističe da je javnost uglavnom na njihovoj strani.

- Deset-petnaest odsto stanovništva veruje da je ubijanje životinje najgora stvar koju čovek može da uradi bez obzira na okolnosti. Ali većina nema ništa protiv toga, ukoliko je životinju neophodno ubiti za ljudsku ishranu ili da bi se regulisala populacija -  kaže on.

S druge strane, Libi Anderson, iz grupe za zaštitu životinja “OneKind”, smatra da je ideja o ubijanju životinja iz zoo-vrta kao meri za očuvanje vrsta navođenje na pogrešan trag.

- Ove životinje nikada neće moći da nadoknade gubitke u divljini. Ako želimo da očuvamo divlje vrste, moramo da se pozabavimo problemima sa kojima su suočene u svom prirodnom okruženju - objašnjava ona.

(Telegraf.rs)