OVI LJUDI SU OD ČELIKA: Upoznajte srpske specijalne jedinice! (FOTO) (VIDEO)

U Srbiji trenutno postoji pet specijalnih oružanih borbenih jedinica, tri su policijske, a dve vojne. Obe su prvenstveno namenjene borbi protiv terorizma.

Preporučujemo

Specijalne jedinice koriste se još i za obezbeđenje javnih skupova i manifestacija, odnosno za obezbeđenje važnih lokacija i važnih, domaćih i stranih, ličnosti, kao i za izvođenje visokorizičnih hapšenja i sličnih akcija.

Miloš Jeftić, autor sajta "specijalne-jedinice.com", jedinog specijalizovanog portala koji prati sve novosti vezane za ove vrste borbenih formacija u našoj zemlji, kaže da je ljubav i poštovanje prema ovakvim jedinicama osnovni motiv za njegovo postojanje.

- Srbija i te kako ima ljude koji su u svakom momentu spremni da je zaštite od najopasnijih napada - kaže Jeftić i dodaje da mnogi danas imaju pogrešnu predstavu o njima, koju on želi da promeni, jer  "ti ljudi zaslužuju poštovanje, svakodnevno rizikuju svoju bezbednost i živote, da bi zaštitili naše".

U okviru MUP-a postoje Protivteroristička jedinica (PTJ), Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) i Žandarmerija, dok su u Vojsci Srbije Specijalna brigada Vojske RS, kao i Kobre, koje se još uvek tretiraju kao posebna formacija za specijalne namene.

PTJ

Protivteroristička jedinica (PTJ) MUP-a Srbije jedna je od najelitnijih specijalnih oružanih formacija Ministarstva unutrašnjih poslova, namenjena pre svega borbi protiv terorizma, najtežih vidova organizovanog kriminala i drugih potencijalnih opasnosti koje mogu ugroziti kako državne, tako i nacionalne interese Republike Srbije.

Ovaj sastav osnovan je 7. maja 2003. odlukom tadašnjeg Ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića, kao jedna od jedinica Žandarmerije, a na zahtev tadašnjeg komandanta Gorana Radosavljevića Gurija. Jezgro PTJ je formirano od nekadašnjih pripadnika JSO (bivših "crvenih beretki"), nekadašnjih pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice iz Prištine i pripadnika specijalističkih četa Žandarmerije.

Jedinica vuče korene od nekadašnje Jedinice za specijalne operacije, a  koja je  nastala od jedinice formirane 1994. godine odnosno Jedinice za Antiteroristička Dejstva Resora Državne Bezbedonosti. Državni organi Srbije 1996. godine donose odluku da se u okviru Resora Drzavne Bezbednosti reorganizuje JATD i oformi Jedinica za Specijalne Operacije (JSO), specijalna formacija koja bi mogla uspešno da se nosi sa problemima koje je rat devedesetih prouzrukovao na ovim prostorima, što je u sustini bila legalizacija već postojećeg stanja MUP-a Srbije.

Jedinica je dobila priliku da pokaže svoju obučenost u ratu 1999. Krajem 2001. JSO izlazi iz sastava Resora Državne Bezbednosti i prelazi u sastav policije, da bi kasnije po ukazu Vlade Srbije, 25. marta 2003. JSO bila rasformirana.

Nakon toga odlučeno je da se jedan deo ljudstva te jedinice upotrebi za osnivanje jedne specijalne formacije u sastavu Žandarmerije. Tako je 7. maja 2003.  nastala Protivteroristička jedinica kao samostalna organizaciona celina u okviru nje. Od samog početka, PTJ nije bila namenjena za obavljanje poslova iz delokruga rada Žandarmerije, kao što su uspostavljanje narušenog javnog reda i mira, obezbeđenje državne granice i slično, već su njena nadležnost i obuka bile koncipirane na rešavanju najsloženijih bezbednosnih zadataka kao što su borba protiv diverzantsko-terorističkih grupa, rešavanje talačkih situacija i drugih složenih zadataka, za čiju realizaciju je bila neophodna specifična vrsta naoružanja, opreme, vozila, što Žandarmerija kao veća organizaciona jedinica nije mogla da obezbedi.

Dve godine kasnije, 2005. godine, PTJ dobija potpuno novi komandni kadar i podmlađuje sastav, što jedinicu usmerava na primarne zadatke, borbu protiv terorizma.

Na osnovu predloga tadašnjeg Ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića, a nakon većeg broja uspešno izvršenih složenih zadataka, Vlada Srbije je 11. aprila 2007. donela odluku o izdvajanju PTJ iz Žandarmerije, kojom ona dobija status posebne organizacione jedinice u sastavu Direkcije policije, pod direktnom kontrolom ministra policije i s jasno preciziranim zadacima. Takva odluka opravdana je specifičnostima poslova koje obavlja i potrebama službe. Od tog dana počinje kontinuirani razvoj i napredak Jedinice.

Protivteroristička jedinica intenzivno sarađuje sa srodnim jedinicama u Srbiji, ali i s jedinicama u inostranstvu. Proteklih godina PTJ je sarađivao s jedinicama s prostora bivse Jugoslavije, Grčke i Bugarske. Znatna saradnja ostvarena je s francuskom jedinicom RAID, nemačkom GSG-9, austrijskim GEK COBRA, izraelskim specijalnim jedinicama, ruskim ALFA i VITJAZ...

SAJ

Specijalna antiteroristička jedinica policije formirana je 1978. i njen sastav bio je smešten u Novom Sadu, Beogradu i Prištini. Od 2000. ova jedinica smeštena je jedino u Beogradu. Danas egzistira kao samostalna u okviru Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije za poslove i zadatke koji se odnose na zaštitu bezbednosti Republike i njenih građana. Ova jedinica angažuje se u situacijama koje obična policija nije u stanju da reši: situacije s taocima u gradskim zonama, otmice vazduhoplova, u borbi protiv organizovanog kriminala i slično.

Komandosi SAJ-a podeljeni su u sve borbene grupe: najiskusniji čine “A” tim, koji prvi stupa u borbu. Njima daje podršku “B” tim, a vremenom oni koji se dokažu prelaze u prvu postavu.

Svaki SAJ-ovac nosi crni kombinezon, čizme marke “magnum”, rukavice s ojačanjima, zaštitne naočare, fantomku. Na zadatke kreću blindiranim landroverima i helikopterima Bel 212. Naoružani su pištoljima ČZ-75, “češka zbrojovka” kao i neizbežnim “heklerima” raznih varijanti.

Za snajperska dejstva koriste puške G3 i G33, kao i “Zastavine” M-93. Baza SAJ-a je u Batajnici. Početkom juna 1992. formira se Komanda SAJ koja je imala tri podružnice.

Prvog dana 1994. dobili su jedinstveni naziv SAJ i trajno su stacionirani u jednoj bazi u okolini Batajnice. Obuka je tesno povezana s unutrašnjom ogranizacionom šemom jedinice. U sastav ljudstva ulazili su specijalci koji su sačinjavali timove za intervenciju, stručnjake za eksploziv i hemiju, tehničku službu vozače, deo jedinice je vršio obuku pasa i na kraju i ronilačku sekciju.

Nakon formiranja jedinstvenog SAJ, jedinica se deli na timove A,B,C. Prvi tim je tzv. Upadni tim, udarna pesnica jedinice, njega sačinjavaju najelitniji pripadnici i oni prvi dolaze u kontakt s teroristima Iza njih su pripadnici tima B. To je tim za podršku koji prvom timu obezbeđuje podršku. Tim C je sačinjen od ostatka, a to su tehnička ekipa, deo za obuku pasa...

Što se tiče obuke, tu se SAJ ugleda na američki ekvivalent, kolege iz SWAT (Spetial Weapons and Tactics). Prvi deo obuke je opšti, i traje godinu dana. Posle toga se prelazi na specijalističke obuke, gde se razrađuje ono sa čime su se upoznali u osnovi. Specijalistička obuka podrazumeva bukvalno sve.

Tu se pripadnici SAJ upoznavaju s oružjem, eksplozivnim i hemijskim sredstvima, snajperskim umećima, upadima u stanove, vozove, autobuse i avione, do u nedogled se razrađuju talačke situacije s kojima se u realnosti mogu sresti, treniraju se borilačke veštine, prevashodno džudo tehnike i vežba se preciznost i rukovanje s oružjem. Obuka je vrlo sadržajna, i tek posle tri godine specijalac postaje sposoban da deluje samostalno u okviru jedinice, i to na početku samo u svojstvu posmatrača.

ŽANDARMERIJA

Žandarmerija je osnovana ukazom Dušana Mihajlovića, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, 28. juna 2001. Čine je četiri odreda – u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu. Osnovna namena Žandarmerije je angažovanje u slučajevima narušavanja javnog reda i mira u većem obimu, upada diverzantsko-terorističkih grupa, ali i gušenja pobuna u zatvorima.

Njihovi zadaci su bili borba protiv terorizma, obezbeđivanje javnog reda i mira u stanjima visokog rizika i pružanje pomoći u vanrednim situacijama.

Prijem kandidata i obuka u Jedinici vremenom se menjala. Nakon ponovnog osnivanja Žandarmerije 25. juna 2001. vrata su bila otvorena kandidatima iz policije, ali i zainteresovanim civilima koji su ispunjavali utvrđene kriterijume, a posle obuke su polagali državni ispit.

Kandidatima koji su dolazili iz policije ugovor je bio na neodređeno, dok onima iz civilstva na određeno vreme, u periodu od tri godine.

Sam početak procesa prijema nakon predavanja dokumentacije čini provera kandidata. Bezbednosne provere kojima su podvrgnuti svi kandidati koji stupaju u redove vojske ili policije obuhvataju provere iz domena javne i državne bezbednosti. Ukoliko ne ispunjavaju postavljene kriterijume, imaju kriminalni policijski dosije oni lično ili neko od bližih rođaka, nije moguće proći dalje.

Selektivna obuka traje 25 dana i na nju se pozivaju kandidati koji su predali molbu za prijem u jedinicu kada se raspiše konkurs. Iskustva pokazuju da najveci broj polaznika napusti obuku u prvih 10 dana.

U slučaju uspešnog okončanja ovog dela obuke, kandidati se raspoređuju po odredima Žandarmerije. U jedinicama Žandarmerije se nastavlja specijalistička obuka gde se kandidati usavršavaju. Po ugledu na najbolje jedinice u zemlji i inostranstvu i ovaj deo obuke je eliminacionog karaktera. U slučaju da kandidat ne zadovolji zahtevane kriterijume vraća se u matičnu jedinicu odakle je došao.

KOBRE

Naredbom saveznog sekretara za odbranu 14. aprila 1978. formirano je odeljenje vojne policije za protivteroristicku borbu, u okviru 282. bataljona vojne policije JNA. Brojalo je dvanaest starešina, izabranih po specijalnim kriterijumima i predstavljalo je prvu takvu jedinicu na nasim prostorima. U nadležnost korpusa specijalnih jedinica GARDE prelazi 1992.

Pre devet godina prerasta u PTO - protivteroristički odred s prepoznatljivim simbolom krilate kobre. Danas je ova jedinica potčinjena direktno Upravi vojne policije. Popunjava se isključivo podoficirima koji zadovolje kriterijume za rad u jedinici i koji prođu selektivnu obuku.

Za mesto u ovoj jedinici bore se starešine iz svih rodova vojske, pa tako među njima ima pešadinaca, vazduhoplovaca, inženjeraca. Po podnošenju prijave s dokumentacijom, kandidati se upućuju na lekarski pregled na VMA.

Oni koji ispunjavaju zdravstvene uslove upućuju se na psihofizičko testiranje. Posle toga predstoji im selektivna obuka koja traje 21 dan i sprovodi se na poligonu „Peskovi”. Ovde se sprovode taktička, topografska i vatrena obuka s bojevim gađanjem. Marš je finale selektivne obuke, ali pred kandidatima po povratku u Beograd predstoji i završni test fizičkih sposobnosti.

U „Kobre” se primaju samo oni koji prođu sve testove. Neki otpadnu još na zdravstvenom pregledu, drugi odustanu tokom selektivne obuke i oni se vraćaju na dužnosti u svoje matične jedinice. U proseku, trećina prijavljenih na konkurs uđe u sastav „Kobri”.

Oni koji steknu pravo da na rukavu nose amblem ove jedinice, po prijemu prolaze kroz razne specijalističke obuke. Bataljon vojne policije specijalne namene, kako glasi zvanični naziv „Kobri”, posle reorganizacije Vojske Srbije je deo Garde koja je direktno potčinjena Generalštabu VS.

Praktično, ova jedinica vraćena je na mesto gde se nalazila u vreme osnivanja 1978. Pune tri decenije ovu jedinicu čini profesionalni starešinski sastav. Iako su u suštini vrhunski obučeni vojni specijalci, pripadnici „Kobri” danas su poznati i kao telohranitelji najviših državnih funkcionera – predsednika Srbije, ministra odbrane, načelnika Generalštaba.... Na jednim zadacima nose uniforme i crne beretke vojne policije, na drugima odela i kravate. Na takvim poslovima u bliskoj budućnosti biće angažovani i najbolji iz grupe.

 SPECIJALNA BRIGADA VOJSKE RS

Specijalna brigada je osnovana 29. septembra 2006. preformiranjem i objedinjavanjem 72. specijalne brigade, 63. padobranske brigade i delova 82. pomorskog centra i jednog dela Protivterorističkog odreda „Kobre“.

Komanda brigade je u Pančevu, gde su kao i u Nišu stacionirane jedinice s tradicijom protivdiverzantskih, protivterorističkih, izviđačkih, padobranskih i ronilačkih sastava. Specijalna brigada je elitna jedinica Vojske Srbije, s tradicijom protivdiverzantskih, protivterorističkih, izviđačkih, padobranskih i ronilačkih sastava.

Njeni zadaci su izviđanje u dubini, za potrebe izvođenja protivterorističkih i protivpobunjeničkih dejstava, učešće u obaveštajnim i kontraobaveštajnim akcijama, razoružavanje terorističkih, odmetničkih i kriminalnih naoružanih grupa, učešće u blokadi rejona i objekata, ugušenje oružane pobune, obezbeđivanje najviših vojnih i državnih funkcionera, otkrivanje i obeležavanje ciljeva za dejstvo avijacije i dalekometne artiljerije u taktičkoj i operativnoj dubini protivnika, spasavanje oborenih pilota i izviđačko - diverzantskih grupa i pojedinaca u pozadini protivnika, desantiranje i snabdevanje iz vazduha, diverzije na komandna mesta, centre veze, logističke, PVO, raketne i druge jedinice neprijatelja i pružanje pomoći civilnom stanovništvu u slučaju elementarnih i drugih nepogoda.

Amblem Specijalne brigade predstavlja amblem Komande Specijalne brigade i u obliku je nordijskog štita crvene boje. U štitu se nalazi soko raširenih krila i simbol padobrana. Soko i padobran simbolizuju spajanje dve bratske jedinice: 72. Specijalne i 63. Padobranske brigade.

VIDEO: 

(Telegraf.rs)