BIZARNO: Za povraćaj imovine u Srbiji traže umrlicu vlasnika mlađu od 6 meseci!

Ukoliko biste želeli da podnesete zahtev za povraćaj, odnosno restituciju imovine, pripremite se na sakupljanje obimne dokumentacije. Iako u teoriji, pojedini dokumenti mogu biti i stariji od šest meseci, u praksi je drugačije.

Preporučujemo

- Htela sam da podnesem zahtev za povraćaj imovine koja je oduzeta mom pradedi. U pitanju je bar 20 dokumenata. Potrebni su mi izvodi iz matične knjige rođenih i umrlih za sve moje pretke, koji me povezuju s pradedom. Rekli su mi i da izvodi iz knjige umrlih ne smeju da budu stariji od šest meseci, kao da tu nešto može da se promeni nakon tog vremena. Takođe, pošto su u pitanju dva poljoprivredna zemljišta, tražili su mi da za svako podnesem pojedinačno dokumentaciju, bez obzira što je ista - priča M. T. čitateljka Telegrafa iz Beograda.

S druge strane, u Agenciji za restituciju tvrde da to ne bi trebalo da bude baš tako.

- Najvažnije je da uverenje o državljanstvu ne bude starije od 6 meseci. Takođe, potrebno je i da izvod iz matične knjige rođenih koji nema hologram ne bude stariji od šest meseci, kao ni list nepokretnosti i uverenje o identifikaciji. Rok za podnošenje zahteva ističe 3. marta, a do tada je, uz zahtev, neophodno podneti jedino akt o oduzimanju - kažu u Agenciji.

Osim toga, ukoliko potražujete, primera radi, poljoprivredno zemljište koje se nalazi na dve lokacije, potrebno je podneti samo jedan zahtev. Međutim, ukoliko ima više naslednika, svako ponaosob sakuplja dokumentaciju, a moraju se podneti i različiti zahtevi. Kako bi podnosilac zahteva dokazao pravnu vezu s nekadašnjim vlasnikom, mora dostaviti izvode i iz matične knjige rođenih i iz knjige umrlih za sve pretke koji ga povezuju s njim.

- Znači, ukoliko je bivši vlasnik pradeda koji nije živ, mora se dostaviti i njegov izvod iz matične knjige rođenih i umrlih. Ukoliko ni deda ni otac nisu živi, potrebni su i njihovi izvodi. Podnosilac zahteva dokazuje svoju pravnu vezu s bivšim vlasnikom i na osnovu rešenja o nasleđivanju, odnosno ostavinskim rešenjem - dodaju u Agenciji za restituciju.

Takođe, potrebna je i potvrda o državljanstvu, kao i odluka o rehabilitaciji ili dokaz o podnetom zahtevu za rehabilitaciju, u slučaju da je u pitanju konfiskovana imovina.

Podnosilac zahteva, osim toga, treba da pripremi i dokumentaciju koja se tiče njega samog. Tu spada izvod iz matične knjige rođenih, kao i izvod iz matične knjige venčanih ukoliko je podnosilac zahteva u braku promenio prezime. Potrebno je i overeno punomoćje za zastupanje, ukoliko ga zastupa neko ko nije advokat, a ukoliko postoje, potrebna su i ostavinska rešenja. Takođe, potreban je i najnoviji izvod iz registra nepokretnosti, kao i akt o podržavljenju oduzete imovine.

Procedura se, naravno, znatno komplikuje kada je u pitanju strani državljanin. Detaljna objašnjenja o proceduri i potrebnim dokumentima, mogu se naći na sajtu Agencije za restituciju.

(M. S.)