SAMO ŠEST SRBA JE OSVAJALO OSKARA: Mi smo naučili Supermena da leti! (FOTO) (VIDEO)

U tradiciji dugoj čak 86 godina, svega šest Srba uspelo je da se upiše na listu dobitnika prestižnog priznanja Američke filmske akademije Oskar.

Preporučujemo

I dok je podatak da je prvi Oskar otišao u ruke legendarnog glumca Mladena Sekulovića (Karla Maldena) pre 63 godine relativno poznat, daleko manje se pričalo i pisalo o preostalih pet laureata.

Među njima najzvučnije je ime animatora Dušana Vukotića, koji je prestižnom statuom nagrađen za animirani film "Surogat".

Manje su poznati scenarista Stojan Stiv Tešić, nagrađen za scenario filma "Breaking Away" (koji je proslavio Denisa Kvejda),  inženjer Zoran Perišić, nagrađen za specijalne efekte u ostvarenju "Supermen" (zahvaljujući kojima je godinama Kristofer Riv leteo), inženjer Mirko Kovačević i naučnik dr Dejan Ilić, koji su zlatne statue dobili za unapređivanje filmske kamere.

Glumac Karl Malden (1951)

Glumac Mladen Sekulović (daleko poznatiji kao Karl Malden) dobio je 1951. Oskara za sporednu ulogu koju je ostvario u filmu "Tramvaj zvani želja" briljirajući pored filmskog vuka Marlona Branda.

Ta godina ostaće upamćena u domaćim analima i kao prva u kojoj je Oskar dodeljen jednom Srbinu.

- Čim sam krenuo kolima na Holivud bulevar, parkirao sam dva bloka pre i nastavio peške, jer sam nosio stari kaput preko svečanog odela. Imao sam dve karte, ali sam ženu Monu ostavio kod kuće u Njujorku, da čuva ćerkicu Milu. Preko njenog sedišta prebacio sam svoj kaput. Do mene su seli Hemfri Bogart i Lorin Bekol. Deni Kej je bio voditelj, kad sam iznenada čuo da je pročitao moje ime. Skočio sam kao oparen, krenuo na binu i doviknuo Bogiju: "Pričuvaj mi kaput, hoćeš li?" Pogledao me je kao da ima posla s ludakom, i rekao: "Samo ti idi tamo!" Uopšte se ne sećam šta sam rekao prilikom dodele - pričao je kasnije o veličanstvenom trenutku Malden.

Ovaj po rođenju Hercegovac, koji je završio glumu u Njujorku i snimio 65 filmova, bio je nominovan za Oskara i 1954. za ulogu ostvarenu u još jednom antologijskom filmu - "Na dokovima Njujorka".

Poslednji put na Dodeli Oskara pojavio se 2007, među pedesetak živih velikana filma. Dve godine kasnije preminuo je u 97. godini života. 

Animator Dušan Vukotić (1962)

Dušan Vukotić, animator, scenarista i režiser osvojio je Oskara 1962. u kategoriji kratkog animiranog filma s crtanim filmom "Surogat".

Ovo malo remek-delo ostaće upamćeno po kritici u kojoj je, između ostalog, pisalo: "Vukotićevo stvaralaštvo nisu puki gegovi, to je filozofija, čitav jedan pogled na svet"!

Vukotićev trijumf  bio je tim veći što je ovo bio prvi dobitnik Oskara, koji nije s američkog tla (pošto je prethodno nagrađeni Karl Malden rođen u Čikagu). 

Vukotić je rođen 1927. u Bileći, ali se školovao i radio u Zagrebu. Snimao je od 1956, a izdvajao se po tome što je bio kompletan autor dokumentarnih i igranih filmova (režirao, crtao, pisao scenario).

Još kao student na zagrebačkom Arhitektonskom fakultetu krajem četrdesetih godina prošlog veka, Vukotić postaje stalni karikaturista u humorističkom nedeljniku "Kerempuh". Objavljuje takođe u "Ježu", "Vjesniku", "Filmskoj kulturi". Na crtanom filmu radi od 1951. Počeo je u zagrebačkom "Duga-filmu", a debitovao s crtanim filmom "Kako se rodio Kićo".

Više od dve decenije predavao je režiju na Akademiji za kazalište film i televiziju u Zagrebu, osvojio je 146 jugoslovenskih i međunarodnih nagrada, a pred smrt je započeo pripreme za veliku češko-hrvatsku animirano-igranu koprodukciju.

Preminuo je od infarkta 1998.

Scenarista Stojan Stiv Tešić (1979)

Užičanin Stojan Stiv Tešić dobio je Oskara za najbolji originalni scenario u drami "Breaking Away" (1979), koja je proslavila Denisa Kvejda.

Ovaj film preveden kao "Četiri prijatelja" jugoslovensku premijeru imao je upravo u Užicu, po Stivovoj želji.

Iz SFRJ Stojan je otišao s ocem Radišom, kraljevim vojnikom, šezdesetih godina prošlog veka i kao svaki imigrant maštao o tome da postane svetski šampion u rvanju i nauči engleski.

Još kao student Indijana univerziteta (studirao slavistiku i rusku književnost), protestovao je protiv američke invazije na Vijetnam. I kasnije je kao priznati američki stvaralac, zajedno sa sestrom Nađom, bio među prvim demonstrantima u borbi protiv militantnog globalizma.

Ostaće zapamćena njegova rečenica izgovorena u intervjuu neposredno pred smrt: "Moja religija je čovek. Prosečni Amerikanac, međutim, veruje u kapitalizam. To je glavna religija".

Njegovih prvih šest drama na scenu je postavio čuveni njujorški "Ameriken plejs tieter", koji je lansirao Sema Šeparda, Fej Danavej, Majkla Daglasa, Dastina Hofmana...

I sve ostale drame su gotovo odmah igrane na Brodveju.

Međutim, nijedan Tešićev tekst o građanskom ratu u Jugoslaviji nije objavljen u Americi. To ga je pogađalo, jer je bio od onih koji su smatrali "da je važan pisac onaj, čiji se glas čuje".

Preminuo je 1996. od srčanog udara, u 53. godini.

Inženjer Zoran Perišić (1979)

Zoran Perišić je rođeni Zemunac (1940), ali je odrastao u Prokuplju. Oskara je dobio za specijalne efekte u bioskopskom hitu "Supermen" Ričarda Donera.

Drugim rečima, zahvaljujući veštim rukama ovog Srbina, Kristofer Riv je godinama leteo na filmu, a sam izum letenja na velikom platnu po njemu je nazvan "Zoptic".

Perišićev doprinos "Supermenu" možda je najkraće i najbolje definisao sam Doner izjavivši: "Da nije bilo Perišića, ne bismo imali film".

Srpski majstor za specijalne efekte zanat je pekao kod Stenlija Kjubrika u filmu "2001: Odiseja u svemiru" (1968), i to kao nepotpisani saradnik u odseku za animaciju, čija je stručnost došla do izražaja u završnoj sceni u kojoj jedini preživeli astronaut putuje kroz prostor i vreme.

U međuvremenu je postao i zvanični vlasnik nekoliko patenata iz oblasti specijalnih efekata, među kojima je i 3D tehnologija i potpisnik sjajnog štiva “Visual Effects Cinematography”.

Inženjer Mirko Kovačević (2007)

Inovator na polju filmske kamere, inženjer optike i elektronike Mirko Kovačević, osvojio je "tehničkog" Oskara 2007. godine.

Na 79. dodeli Američke akademije za film nagradu je pored kolege Hauarda Prestona dobio za "sistem koji reguliše tri funkcije svakog objektiva na filmskim kamerama".

O utiscima sa tadašnje Dodele, ovaj Beograđanin je rekao:

- Dodela nagrada za našu tehničku oblast bio je poseban događaj, odvojen od glavne ceremonije, u hotelu na Beverli Hilsu. Za razliku od dodele Oskara za umetnički deo, dobitnici nagrada za tehnički deo unapred su obavešteni ko je dobio nagradu. Znajući da sam dobitnik, nisam osećao neku posebnu nervozu, mada sam bio uzbuđen kada su najavili moje ime.

Naučnik dr Dejan Ilić (2008)

Svega godinu dana nakon što je Mirko Kovačević nagrađen Oskarom, isto priznanje dobio je dr Dejan Ilić za digitalnu ARRI kameru, koja unapređuje svetlo za snimanje filmova.

Rodom iz Selevca kraj Smedereva, Kovačević je diplomirao u Beogradu, školovao se u Francuskoj, a doktorirao na Tehničkom fakultetu u Drezdenu. Bio je odbojkaš u juniorskoj reprezentaciji Jugoslavije, nemačkom TU Drezden i Elvangenu, gde je postao trener i gde danas živi.

- Nisam očekivao američku nagradu jer se Oskar dodeljivao unapređenjima za kamere, objektive, elektronske uređaje za filmsku postprodukciju i specijalne efekte. Naš uređaj verno imitira dnevnu svetlost. Uređaj nema konkurenciju u filmskoj tehnici, a postao je popularan, jer ne emituje potencijalno štetne zračne elemente, niti toplotnu energiju.

- Posebno sam ponosan na to što kamera na noćnim snimanjima ostvaruje fantastične efekte - rekao je svojevremeno Ilić opisujući do detalja funkcionisanje svoje kamere, kojom je sniman poslednji serijal filmova o Džejmsu Bondu, baš kao i skoro svi novi filmovi u 3D formatu.

(Katarina Vuković)