Cene stanova pale 30%, niko ih neće!

Cene stanova u Srbiji pale su u odnosu na 2008. godinu prosečno oko 30 odsto, ali je manja i tražnja i prodaja. Sporo izdavanje građevinskih dozvola, mala kupovna moć, skupi krediti i smanjenje stranih investicija samo su neki od uzroka.

Preporučujemo

Stanogradnja u Srbiji prepolovljena je u odnosu na period pre krize i uglavnom se zasniva na gradnji manjih zgrada sa najviše desetak stanova. Investitori kažu da je poslednjih meseci prodaja stanova značajno smanjena.

Prosečna cena kvadrata u Srbiji, računajući i velike gradove, iznosi između 850 i 900 evra, ali neprodatih stanova i nedovršenih objekata ima mnogo. Oko 70.000 stanova je kupljeno na hipotekarni kredit i postoji velika opasnost od aktiviranja tih kredita. To bi dovelo do velikog broja novih stanova na tržištu i uticalo na dalje smanjenje obima gradnje.

Miroslav Brković iz kragujevačke firme "Brković nekretnine", ocenjuje da je u pitanju "kriza u izdavanju stambenih kredita".

U Nišu, gde se prošle godine najbrže dobijala građevinska dozvola kažu da su lani izdali 140 građevinskih i nešto više lokacijskih dozvola.

- Interesovanje za ovom vrstom dozvola je bilo vrlo malo, odnosno, bilo je u padu ali zadnjih petnaestak dana primetno je interesovanje investitora za izdavanje lokacijskih dozvola tako da skoro u svakom danu imamo jednu do dve lokacijske dozvole - kaže Rodoljub Mihajlović, načelnik Uprave za planiranje i izgradnju Niša.

U poslednjoj godini građevinska proizvodnja je opala oko 30 odsto, jer nije bilo velikih državnih projekata. Investitori bi gradili, ali, kažu, nema planova detaljne regulacije. Više ne ulažu ni Srbi iz rasejanja koji su kupljene stanove otplaćivali rentiranjem.

Nedeljko Malinović iz agencije "Legat" objašnjava da je renta pala za više od 50 odsto i da ne postoji računica da se se stan kupi kako bi se izdavao. "Investicija koja ne može da se otplati za 10 do 12 godina, ona je neisplativa - kaže Malinović.

U Građevinskoj komori upozoravaju da je neophodno pokretanje velikih projekata, kao što je izgradnja stanova za izbeglice, za šta je prikupljeno 300 miliona evra, ali lokalne samouprave i veći gradovi, kažu, nisu spremili dokumentaciju.

- U ovom momentu, ako se tako nešto ne pokrene, ove godine će građevinska industrija rasti po stopi od nekih 1-1,2 odsto, odnosno zaposliti kapacitete sa jedva 20 odsto, a to znači jedan dobar deo ljudi će ostati bez posla - upozorava Goran Rodić iz Građevinsko-industrijske komore Srbije.

(Telegraf.rs/ Beta)