Premijera "Top je bio vreo" na Festu! (VIDEO)

Reditelj Slobodan Skerlić, čiji će film "Top je bio vreo" 28. februara otvoriti 42. Fest, izjavio je da je uzbuđen što će ova drama o ratom ugroženom detinjstvu imati premijeru upravo na festivalu koji je bio velika škola za mnoge generacije filmskih stvaralaca.

Preporučujemo

Film je snimljen prema istoimenom romanu Vladimira Kecmanovića, koji je i pisao scenario zajedno sa Alešom Kurtom i Skerlićem.

- To je film o odrastanju dečaka u ratnim uslovima, o njegovoj borbi da ratne užase savlada i da se sačuva u svemu tome, drama o ratom ugroženom detinjstvu - rekao je reditelj.

Radnja se dešava u Sarajevu na prelasku između 1992. i 1993. godine, ali ne predstavlja dokumentarnu rekonstrukciju.

- Tema je univerzalna, ne bavi se istorijskim kontekstom, čak ni tim ratnim sukobom po sebi, već sudbinom. Tema jeste delikatna, a moj odnos je da postoje sa jedne strane ljudi i sa druge strane zlikovci. Ni jedni ni drugi nemaju nacionalnost po sebi. Pitanje nacije ili konfesiije ili bilo koje vrste identifikacije, najčešće, predstavlja samo izgovor za zločinjenje - istakao je Skerlić.

Film je snimljen još pre tri godine u Kozarskoj Dubici, Sarajevu, Doboju, Banjaluci, Beogradu. Glavne uloge igrali su dečaci Stanislav Ručnov i Muhamed Dupovac i poznata glumica Anita Mančić, uz veliki broj glumaca iz regiona.

Postprodukcija je dugo trajala zbog finansijskih problema. Producenti su iz Srbije i Bosne - "Drina film", "Balkan fim", Radio televizija Republike Srpske...

Na pitanje zašto nije mogao da se nađe novac za ovaj ozbiljni projekat, Skerlić je odgovorio da je kod nas "svaki film, pa i ovaj, sam po sebi incident".

- Ne postoji nikakvo pravilo, niti ikakva kinematografska politika ili politika u kulturi koja bi obezbedila da neki projekat opstane. Dakle, njegov značaj je sasvim ilerevantan, to je pitanje potpuno drugih parametara - rekao je on.

Povodom premijere na Festu, naglasio je da je su "Fest i Kinoteka škole koje smo pohađali svi mi koji smo se u ovom gradu odlučivali da se bavimo filmom".

- Vrlo sam uzbuđen što će moj film, pa i ja lično, otvoriti Fest. To je manifestacija od izuzetnog značaja, pogotovo sada sa nekim programskim koncepcijama gde se otvorio ozbiljan prostor za filmove koji su van glavnog bioskopskog toka. Fest pruža uvid i u neke "zaturene" kinematografije, festivalske filmove koje je moguće videti samo tom prilikom - rekao je on.

Skerlić je izjavio da mu ne nedostaje glamur na Festu. "To je estradni aspekt bilo kog festivala, samo dodatni začin koji je, što se mene tiče, nepotreban".

Njegov plan za gledanje oslanja se na projekcije u Dvorani kulturnog centra i Doma omladine, gde se prikazuju azerbejdžanski, kubanski, nezavisni filmovi koje samo tu može da vidi, a mejnstrim će sačekati na redovnom repertoaru.

Posle Festa publika će moći da vidi "Top je bio vreo" u bioskopu tek najesen.

- Nadam se da postoji dovoljan broj gledalaca koji na film ne gleda kao na laku zabavu, koji je spreman da rizikuje da bude uznemiren. Ovaj film ima tu ambiciju - da postavi neka pitanja i zagolica emocije koje su dublje od površinskih utisaka - rekao je Skerlić.

U međuvremenu čeka ga još jedan ozbiljan projekat. U Beogradskom dramskom pozorištu režiraće dramu "Kad su cvetale tikve" Dragoslava Mihailovića.

Drama koja se dešava u doba Informbiroa svojevremeno je zabranjena i skinuta sa repertoara Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

- Taj komad ima univerzalni motiv, koji je važio i pre dve i po hiljade godina i važiće verovatno za dve i po hiljade godina. To je pitanje kako se stvara zlo u čoveku, odnosno kako duša korodira i truli - rekao je reditelj.

- Priča je o jednom normalnom, zdravom mladom čoveku, koji pod uticajem različitih društvenih i porodičnih kretanja stigne dotle da golim rukama ubije čoveka, da to ubistvo prethodno isplanira i organizuje alibi. Najvažnije je zapravo kako on posle živi sa tim. Dakle, to je tema koja nema veze sa godinom u kojoj se događa - naglasio je Skerlić.

Glavni lik - Ljubu Vrapčeta igraće mladi Miloš Biković i Miša Janketić, koji je tu ulogu tumačio 1967. u JDP-u.

Na pitanje ima li mesta za kulturu u aktuelnom periodu, u predizborno vreme, odgovorio je da "ako je i ima ona prosto služi za kampanju".

(Telegraf.rs / Tanjug)