BEČ: Srbija mora da umre! (FOTO)

Krajem 19. veka počele su tenzije između Austrougarske i Srbije i to ulaskom Austrougarske u Bosnu i Hercegovinu. 

Preporučujemo

Umesto Osmanlija, od tog trenutka Srbima (kako su tada govorili) najveći neprijatelji postaju - Švabe - kaže za dokumentarni film „Srbija u Velikom" ratu profesor Filozofskog fakulteta Miloš Ković, prenosi RTS.

Obrenovići su nekako sukob odložili, da bi eskalirao posle 1903. godine, nakon ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i promene na beogradskom prestolu.

Prvi ultimatum, koji je ujedno bio i prvi poraz, Rusija je dobila tokom Aneksione krize. Usledili su Balkanski ratovi i dve krizne situacije na severu Albanije: Prohaskina afera i kriza oko Skadra. Četrvti ultimatum, četvrta velika kriza bila je julska kriza 1914. godine. Svakome je moglo da bude jasno da se Rusija više neće povlačiti - ocenjuje Miloš Ković.

Smena dinastija donela je i promenu spoljno političkog kursa zemlje. Do tada uglavnom više - manje poslušna saveznica Austrougarske sada se okreće carevini Rusiji. Okretanje ka Rusiji značilo je i postepeno okretanje ka Francuskoj i Velikoj Britaniji. Promenu kursa Habsburška monarhija je sa neprijateljstvom posmatrala.

Kad je Srbija sa Bugarskom stvorila Carinski ugovor Austrougarska je zahtevala da se taj ugovor nikada ne primeni. Time je već pokazala znake da želi da izvrši ekonomsku i privrednu blokadu Srbije što će se i desiti tzv. Carinskim ratom koji je trajao od 1906. do 1911. godine - kaže za RTS akademik Dragoljub Živojinović.

Carinski rat Srbiju nije slomio. Kraljevina se oslobodila dominantne austrougarske uloge. Uspela je tih godina čak i da ostvari profit. U političkom smislu Rusija je i dalje glavna zaštitnica Srbije, na ekonomskom polju sve više to postaje Francuska - ocenjujnje Stanislav Sretenović iz Instituta za savremenu istoriju.

U Beču su shvatali da jugoslovensko pitanje postaje opasnost i da ono mora da bude rešeno unutar monarhije. Nezavisna Srbija, kao zemlja koja privlači Južne Slovene, više ne može da postoji. Zato načelnik Generalštaba Konrad fon Hecendorf, i ministar spoljnih poslova Austrougarske Leksa fon Erental od 1907. godine konstantno traže ili pripajanje ili okupaciju Srbije - napominje Miloš Ković.

U Beču su tada počeli da prave ratne planove za napad na Srbiju. Postojale su dve verzije napada (lokalni i globalni) u zavisnosti od toga da li će se rat voditi samo sa Srbijom ili će u rat ući i njena zaštitnica Rusija - kaže Aleksandar Životić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

U oktobru 1908. godine Austrougarska je proglasila aneksiju Bosne i Hercegovine što zamalo nije dovelo do rata, u Beogradu je vladalo ratno raspoloženje - kaže akademik Živojinović. Rusija se protivila aneksiji jer je okupacija Bosne bila u suprotnosti sa odlukama Berlinskog kongresa. Nemačka je nastupala uz svoju saveznicu i poslala ultimativni preteći telegram Rusiji. Ruska carevina se marta 1909. godine poniženo povukla. Germanski blok je tada pobedio.

A onda, 1912. godine počeo je rat na koji velike sile nisu blagonaklono gledale. Male balkanske zemlje (Srbija, Grčka, Crna Gora i Bugarska) su se ujedinile i pobedile viševekovnog neprijatelja - Otomansku imperiju. Iz dva Balkanska rata Kraljevina Srbija izašla je uvećana za 81 procenat nekadašnje teritorije i brojnija za skoro milion i po stanovnika.

Veća Srbija predstavljala je i veću pretnju. U Beču tada više nije bilo dileme. Svi su bili za rat.Zato što su balkanski ratovi, sa jedne strane, pokazali da će istočno pitanje biti rešeno po nacionalnom principu - „Balkan, balkanskim narodima". A sa druge, možda i značajnije strane, procenjuje Vojislav Pavlović iz Blakanološkog instituta SANU, proširena Srbija predstavljala je prepreku za strateški pravac ka Egejskom moru i Solunu. Srbija je zatvorila Austrougarskoj i Nemačkoj prodor na istok.

Rat je tada, 1913. godine, sprečio nemački kajzer Vilhem II - kaže za RTS profesor Ljubodrag Dimić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Nemački car je smatrao da su pobede Srbije suviše sitan razlog da bi došlo do velikog svetskog rata.

Čitava situacija nastala Balkanskim ratovima bila je uvod u svetski sukob jer su vitalni interesi velikih sila ovim ratovima bili poremećeni - ocenjuje akademik Dragoljub Živojinović. Rusi su hteli da se uz Srbiju črvsto infiltriraju na Balkanu, Nemci su dobili krila da se približe i podržavaju poraženu Bugarsku. Austrougraskoj su ugroženi vitalni interesi ka Egesjkom moru. Tražio se povod za rešenje krize, povod za izbijnje rata koji je mogao da se svede i na puku slučajnost.

(Telegraf.rs)