Severnokorejski diktator pisao knjige za decu

Dinastiju Kim, koja već decenijama vlada Severnom Korejom, svet zna kao liniju autokratskih lidera - od Kim Il Sunga, preko njegovog sina Kim Džong Ila do unuka, aktuelnog vladara Kim Džong Una.

Preporučujemo

Retki su oni koji znaju da su i otac i deda aktuelnog lidera u svojoj zemlji poznati i kao autori priča za decu. Doduše, priča koje uvek imaju političku poruku.

Kako piše BBC Kim Džong Il, obožavani lider koji je umro 2011. godine, objavio je priču "Dečaci uništavaju bandite", u kojoj "reakcionarni banditi" upadaju u selo, napadaju i pljačkaju seljake koji neguju tradicionalne vrednosti severnokorejske revolucije. Heroji te priče su hrabri dečaci koji se ujedine i usprotive banditima - da bi ih na kraju "sredili".

Kristofer Ričardson, koji proučava dečju literaturu Severne Koreje na Univerzitetu u Sidneju, kaže da je ta priča "naročito nasilna".

Uprkos političkoj poruci, Ričardson kaže za BBC da bi ipak bilo pogrešno označiti pripovetke korejskih lidera kao propagandu, jer su često "veoma zabavne za čitanje". On veruje da deca koja ih čitaju "nisu čak ni svesna ideološkog sadržaja".

Zlikovci u pričama nekad su banditi, nekad samoživi zemljoposednici koji ne haju za opšte dobro, vrednosti revolucije i zvaničnu državnu "džuče" ideologiju.

"Džuče" ideologiju promovisao je Kim Il Sung, a glavna ideja je da je čovek gospodar svega i da on ima moć i odgovornost da revolucija uspe. Spoljnopolitički, ideja se zasniva na oslanjanje na sopstvene snage i nezavisnost od stranih sila.

Mnoge dečje priče zato su i antiameričke. "Leptir i petao" je pripovetka Kim Il Sunga o kojoj zločesti pevac - simbol Sjedinjenih Država - pokušava da uništi idiličnu baštu i maltretira druge životinje, dok mu se ne suprotstavi hrabri mladi leptir - simbol Severne Koreje... pa svi žive srećno i dugovečno.

Strani osvajači glavni su zlikovci i u drugim Kim Il Sungovim pričama, pa se u knjizi "Konj sa krilima" veliki vođa seća vremena kad su zemlji pretili japanski osvajači i ismeva samuraje neprijatnim opisima i ilustracijama.

Glavni lik je dečak-anđeo koji dolazi u pomoć jašući letećeg konja, a spreman je da žrtvuje sopstveni život da bi spasio selo.

Ričarson je, međutim, skeptičan i pita se da li su zaista lideri Severne Koreje pisali priče, ili je to činio neko u njihovo ime. No, to verovatno nikad nećemo saznati.

Li Hajeon Sio, koja je odrasla u Severnoj Koreji, ali je emigrirala kad je imala 17 godina, odlično se seća knjiga iz svog detinjstva. Seća se priča o herojskoj borbi Kim Il Sunga protiv Japanaca, kao i "smešnih priča kako je Kim Džon Il, kad je imao pet godina, pucao i ubio neprijatelja".

- Naravno da je nemoguće, ali mi smo kao deca jednostavno u to verovali, jer oni za nas nisu bili ljudska bića, već više kao bogovi - kaže Li za BBC.

U Severnoj Koreji učila je i da su Amerikanci kolonizovali Južnu Koreju, da je narod iz te zemlje "na kolenima", da ne mogu sebi da obezbede ni školovanje, ni zdravstvenu zaštitu.

Kad je bila veoma mala, Li je čitala neke strane slikovnice, poput "Pepeljuge", ali dok je odrastala - seća se - saznala je da su neke knjige zabranjene, između ostalih Lenjin i Marks, dok je Severna Koreja razmatrala alternativni pristup komunizmu.

Aktuelni lider, Kim Džong Un, nije zasad napisao nijednu dečju knjigu, ali je očigledno svestan potrebe da decu i tinejdžere "vaspita" kao lojalne građane države koju je stvorio njegov deda - pa je uložio u izgradnju vodenog parka i bioskopa.

Po rečima Ričardsona, odluka da se strana kultura ne baca u "karantin" jeste bila revolucionarna, ali i kratkog veka. Pjongjang je, ističe, "veoma paranoičan" kad je reč o "korozivnom dejstvu inostrane dečje kulture" i nada se da će ljudi biti zadovoljni i sa "sasvim malo ukusa Zapada".

Nisu vođe Severne Koreje jedini svetski lideri koji su pisali za decu. Dečje knjige objavili su i američki predsednici Džimi Karter, Barak Obama i australijski premijer Kevin Rad.

(Telegraf.rs / Tanjug)