DŽONI ŠTULIĆ: Nikada nisam bio Jugosloven! (VIDEO)

U jednom od retkih intervjua, legendarni kantautor Branimir Džoni Štulić za "Dnevni avaz" kaže da ne prati dešavanja u bivšoj Jugoslaviji, da nema šta da poruči demonstrantima u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, kao i da nije bio Jugosloven, već da je samo kao i svi drugi imao pasoš bivše države.

Preporučujemo

U BiH se dešavaju demonstracije, ljudi su na ulicama, nezadovoljni su. Verovatno ste nešto videli na internetu, vesti prenose svetski mediji. Bili ste Jugosloven... Kako na to gledate? 

- Ne znam. Kao prvo, ja nisam bio Jugosloven. Imao sam taj pasoš, kao svi ostali. Ali, to je prošlo vreme.

Mislim, bili smo u zajedničkoj državi.

- Nismo. Opet je isto. Kao što je i sad, i onda je bilo isto. Kakve sad ima veze to što sam stariji? Ne mogu da kažem da sam isti kao pre. To nije istina. A na neki način i jesam isti. Nešto sam video. Kratko. Ali, stvarno... Kako da ti kažem... Koliko Bosna ima entiteta?

Dva, Federaciju BiH i Republiku Srpsku. Ovde, u Federaciji BiH, ima deset kantona.

- Nemam pojma... Ima ljudi koji su se time bavili 20 godina i vidiš gde su došli. Ti očekuješ od mene da ja nešto znam.

Demonstrantima podrška stiže iz Beograda, Zagreba. Crnogorci najavljuju da će i oni izaći na ulice.

- J.... ti. Šta ja imam tu da kažem. Mene ionako niko ništa ne pita. Ne znam. Doslovce i bukvalno. Tih je događanja, u p.... materinu, od devedesete malo previše. I onda se događalo isto tako. Isto su bila takva pitanja. Šta sad, da kao pop govorim? Da kadim i da govorim kao pop: "Trebalo bi, valjalo bi..."

Ali, dosta ljudi ceni vaše mišljenje.

- Kao prvo, to je jedan proces. Nije to od juče. Ništa nije od juče, sve se nadovezuje jedno na drugo, drugo na treće, treće na četvrto. Smatra se da je u filmu, kada neki kadar nije dobar, rešenje u onom kadru ispred njega. Ako tako gledaš, onda dokle da se ide? Prema nazad? Vreme može da se smatra od prošlosti ka budućnosti, ali u isto vreme od budućnosti ka prošlosti.

Bavite se istorijom.

- Da, i stao sam u poslednjih nekoliko meseci. I čini mi se, što sam dalje, sve se bolje osećam. Tako da sam došao sve do mamuta. Pre 30.000 godina, tada ih je još bilo. Što je vrlo zanimljivo. Živeti uz mamuta, to je bila velika industrija. Jer, mamut je davao i meso, i krzno, i kljove. To je značilo zdrav život na ledu.

Koji je to kadar koji smo mi na ovim prostorima trebali da ispravimo da se ovo ne bi dešavalo?

- Htio sam samo da kažem da tih kadrova sigurno ima ohoho. Sada, od nečega treba krenuti. A ne možeš se beskrajno vraćati do mamuta. Ali, ponekad kada se kaže "povratak korenima", onda se treba vraćati do mamuta. A nije ni mamut bio prvi na ovom belom svijetu. Šta je bilo pre mamuta? E, kad dolazimo do tih suštinskih, fundamentalnih stvari, kad stvarno treba razmišljati, niko za to nije bolje nadaren od Bosanaca. Ne kažem da najbolje razmišljaju, oni vole da misle o tim dubokim stvarima. Bar sam ja tako primetio u ono vreme, nemam pojma kako je sad. Vreme prolazi, ne stoji.

Ljudi svakog dana u 12 sati izlaze pred Predsedništvo BiH, traže ostavke.

- Nije to ništa novo. To se ne može izbeći, uvek s vremena na vreme nešto iskrsne. Ja stvarno ne pratim, nastojim što manje... Čim pogledam, izgubim volju za životom. Stvarno kao đavo od tamjana bežim od bilo kakvih savremenih zbivanja. Ništa mi se to ne dopada. Ovo što se događa u ovom belom svetu, ništa mi se to ne dopada. 

Prevodite li, pišete li?

- Ne radim ništa, stao sam. Nemam šta da radim, jedino je potrebno lakiranje. Isto kao kad imaš barku, preko noći padne kiša pa moraš izbacivati vodu. Za šest meseci nešto istrune, na kraju godine moraš da plaćaš porez. Pa onda razmišljaš: "Šta će mi to? Možda da je potopim". I takve stvari. Ne idem više u ribolov, a kamoli da  prodajem ribu.

Šteta.

- Možda jeste, a možda i nije. Sve se menja.

Komentarišući stihove "Mi smo ljudi cigani, sudbinom prokleti" iz pesme "Balkan", Štulić kaže:

- Ne, moram da kažem, to je fraza. Ne držim ja ništa do te fraze. Zapravo, ne držim doslovce, bukvalno, ništa. Kad stvarno malo razmislim, ne bih nijednu reč ponovo napisao. Ali, šta je bilo, bilo je. Svirao bih samo instrumentale, to sam uvek i hteo. A nevolja je kad čovek ne peva. Niko ne dođe na koncert. Instrumentali mi strašno idu od ruke. Ja sam rođeni svirač. A ako ne zineš, ljudi ti ne dolaze na koncerte. A čim zineš, odmah se vidi ko si i šta si. I ja, koji sam zinuo, odmah su me proglasili teškim seljakom. A znaš zbog čega? Zbog one pesme "Džoni, budi dobar". "Kad sam kao mali došao u grad"... Ali, ja sam rođen u gradu. To je oksimoron. Svaka moja pesma je oksimoron, ali ljudi te cene po pesmi. Vlada ogromna zabuna. Ali, dobiješ etiketu teške seljačine i gotovo je.

O Goranu Bregoviću i Arsenu Dediću, nekadašnji frontmen "Azre", kaže:

- Brega je napravio pet dobrih pesama. Mislim na prvu fazu "Bijelog dugmeta". Baš po pesmi, melodiji i da tekst ne kvari. "Loše vino" i "Selma" nisu njegovi tekstovi, ali je napravio izvrsne melodije. Ali, Arsen je napravio dva puta više od njega. Arsen je napravio deset pesama, Brega je napravio pet. Arsen bi bio prvo mesto, Brega drugo, a treće svi ostali.

A vi?

- Ja ne spadam uopšte. Sebe uopšte ne ubrajam. Nekoliko mojih pesama je uspelo. Čak sam i ja uspeo. Po melodijama, nema loših. Uvek sam više žara i zalaganja i pažnje obraćao na tuđe nego na svoje. A, onda, ako nešto imaš dugo vremena, izgubiš odnos prema tome. Izgubio sam odnos prema svojim pesmama. Kad su sveže, adrenalin ti radi i to se oseti. Ali, recimo, ako je neka stvarno uspela, onda je uvek možeš dobro izvoditi. "Ako znaš bilo što" je sigurno uspela. A verovatno ih još ima kojih sada ne mogu da se setim. Na prvu ruku, rekao bih da je Brega napravio pet pesama, a ja sam napravio jednu, ali zapravo, kad bih ih protresao, možda bi bilo 6:5 za mene.

Šta danas mislite o pesmi "Gracija". Je li ona uspela?

- Jeste. Zapravo ja sam tu pesmu radio za sebe, ne za Graciju. Ja sam sve pesme sebi radio. U principu, i "Mona Liza" bi bila Mona Liza da se nije tako zvala. Nije stvar u njoj, nego je stvar u Da Vinčiju.

Na kraju, Štulić objašnjava zašto više od 20 godina nije nastupao.

- Nisam svirao od devedesete. Koliko to ima? Dvadeset četiri godine pune. Nije to toliko stvar godina. Dokle je moglo, moglo je. Čak, ako teoretski uzmemo, da se ništa nije promenilo, da je potpuno isto, opet sada samo stanje stvari čini da u međuvremenu ili padneš ili se popneš. A u međuvremenu nisam toliko narastao nego sam to prevazišao odavno. Ono što ti se nudi su samo crveni tepisi. Niti mogu biti toliko mali niti mogu biti toliko veliki - zaključio je Džoni Štulić.

(Telegraf.rs/ izvor: Dnevni avaz)