Devojka napisala novo potresno pismo o zaklanom Nišliji!

Autorka potresnog bloga koji je nastao nakon nasilnog ubistva mladog Nišlije, studenta medicine Vuka Stojiljkovića (22), kaže za Telegraf da blog predstavlja bunt protiv nasilja koje se uvuklo u sve pore društva, protiv koga bi trebalo da se izborimo.

Preporučujemo

Iako Vuka nije poznavala, išli su zajedno u srednju školu i imali su neke zajedničke prijatelje. Od njega se oprostila kao od najboljeg prijatelja, pišući o njegovom ubistvu koji je potreslo celu zemlju.

- Mala je ovo sredina. Nisam ga poznavala, ali poznajem ljude koji su bili njegovi prijatelji. Išli smo u istu srednju školu. Svako od nas je sahranio nekog prijatelja. Mislim da su to strašne stvari - kaže autorka bloga za Telegraf.

Kako kaže, njena fotografija i ime u ovom slučaju nisu bitni. U svom novom blogu navela je razloge koji su je naterali da pisanjem pokuša da se izbori sa svim što se desilo.

- Umesto da uradimo nešto da popravimo stvari, da se ne pitamo hoće li nam se dete vratiti krvavo iz grada, mi saginjemo glavu pred nasiljem. Odbijam da okrećem glavu od nasilja i da živim u društvu u kome ćete češće na ulici prisustvovati nasilju nego izgovaranju običnog "Dobar dan" - navodi autorka.

Ona je pozvala sve da izađu na ulicu i pruže podršku, kako porodici Vuka Stojiljkovića, tako i porodici Novosađanki Marije Cimbal i Vladislave Čerevenko.

- Pozivam ljude da izađu u subotu 15. februara u podne, na Trg kralja Milana u Nišu i pruže podršku Vukovoj porodici. Tako nešto trebalo bi da urade i Novosađani kako bi pružili podršku porodicama Vladislave Červenko i Marije Cimbal. Nemam ni volje, ni snage da komentarišem stvari više - dodaje ona i zaključuje da moramo da se izborimo na pravo za život u sopstvenoj zemlji.

Pročitajte njen novi blog:

Mislim da ima dve godine otkako po mraku ne idem napolje. Do kuće me prate, od kuće me otprate. Tako od jednog leta kada su u toku jedne nedelje u Nišu izbila tri velika incidenta koja su odnela jedan mladi život, i unela strah u kosti mnogima.

Tada sam shvatila da je svet lud i nasilan. To mi je bilo i potvrđeno kada su moje prijatelje u dva navrata, bez ikakvog povoda i potpuno nasumično tukli neki momci. Tada sam shvatila da ne smem da se dovodim u rizične situacije.

ŠETNJA PO MRAKU JE U NAŠEM DRUŠTVU RIZIČNA SITUACIJA.

Nasilje je svakodnevna pojava: na ulici, na televiziji, u novinama, na društvenim mrežama, i neretko, u samim porodičnim kućama. Mi decu odgajamo, hranimo, školujemo, vaspitavamo i učimo da ne gledaju u ljude jer ko zna kako će taj neko protumačiti njihov pogled i kako će na njega odreagovati.

Umesto da uradimo nešto da popravimo stvari, da se ne pitamo hoće li nam se dete vratiti krvavo iz grada, mi saginjemo glavu pred nasiljem.

PRIHVATILI SMO NASILJE.

NAVIKLI SMO SE NA NASILJE.

PODVRGAVAMO SE NASILJU.

Oguglali smo na nasilje koje se nad nama vrši.

Nasilje je duboko ukorenjeno u našem društvu.

Nasilje nad ženam se čak prećutno odobrava.

Nasilje nad decom se vrlo često prećutkuje.

Nasilje je toliko prisutno da na sred ulice, u porodičnom stanu, u školi odnosi mlade živote.

Ja odbijam da živim u društvu u kome ćete češće na ulici prisustvovati nasilju nego izgovaranju običnog "Dobar dan". Ja odbijam da okrećem glavu od nasilja na ulici, u kući, u školi, na fakultetu, u medijima. Ja odbijam da se fizički i verbalno sukobljavam sa nasilnicima. Ja nisam nasilnik! Ja verujem da nasilje rađa nasilje. Ja ne želim da budem u dilemi da li da se svetim.

Ja želim da naša deca budu bezbedna, da od malih nogu budu edukovana od strane škola, porodice i medija o tome šta je nasilje, kolko je nasilje strašno i da se ne sme činiti. Ja ne želim da živim u strahu za svoj i tuđe živote.

Vuk Stoiljković nije samo Vuk Stoiljković.

Vuk Stoiljković je ja. Ti. Moj sin. Tvoja kćerka. Njen brat. Njegova sestra. Vuk je svaka beba koju ste danas videli. I svaka beba koju ćete videti.

U subotu, 15. februara 2014. u podne će se na Trgu Kralja Milana u Nišu okupiti građani i građanke da iskažu svoj protest, svoju tugu i svoj očaj po pitanju nasilja koje je u stalnom porastu. Okupiće se da zahtevaju fer suđenje odgovornima za Vukovu smrt.

Građani i građanke Novog Sada bi trebalo isto da urade, i da pruže podršku porodicama Vladislave Červenko i Marije Cimbal. Građani i građanke ostatka Srbije bi trebalo da i zvanično pokažu da im smeta nasilje nad svima nama i nad našom decom. Mi se možemo, i moramo izboriti za pravo na život u sopstvenoj zemlji.

Jozef K.

(Marija Stojanović)