Osuđen zbog glasnog lajanja psa!

Na adresu bivšeg radnika, sada nadničara, Veroljub Radojkovića iz sela Parunovac kod Kruševca, 11. februara, stigla je presuda Prekršajnog suda u Kragujevcu, kojom se obavezuje da plati 3.000 dinara zbog "glasnog lajanja” psa i 500 dinara za sudske troškove.

Preporučujemo

– Evo mog Reksa, psa rase sibirski haski, koji čuva kuću kada žena, sin i ja idemo u nadnicu, jer niko iz naše kuće nije zaposlen. Eno i Crnog, jako pametnog mešanca, koji se specijalizovao za čuvanje bašte, ali je u zimskom periodu ovde, u dvorištu. Špricani su i jedan i drugi, a imaju i pasoše, knjižice iz kojih se vidi da su čipovani i uredno negovani. Da moj Reks navodno laje često, prijavu je inspekciji podneo moj komšija, preko puta, sa kojim već druže vremena nisam u dobrim odnosima, a zapisnik je napravio njegov rođak, komunalni inspektor - priča Veroljub za "Politiku" i dodaje:

- Sudija iz Kruševca Žarko Brajović je njih prihvatio za svedoke, kao i sud u Kragujevcu, a nije hteo da sasluša moje svedoke, najbliže komšije Dušana Dojića i Miroslava Durmiševića. Ne znam zašto. Izveo je zaključak da sam priznao da moj pas zavija i potpisao zapisnik jer mi je rekao da ne brinem, da potpišem i idem – jada se Veroljub novinarima, koji je na pitanje da li njegov pas "glasno laje”, odgovorio sudiji – A koji pas ne laje, gospodine sudija? Tako sam tim odgovorom, izgleda, naljutio sudiju.

Pitanje je protumačeno kao priznanje krivice, pa Veroljub ne zna kako da dokaže da je njegov pas miroljubiv i umiljat, da se njegovi unučići i deca iz komšiluka igraju sa njim, da nikoga ne uznemirava. Prvostepena presuda je doneta 9. decembra 2013, a drugostepena već 14. januara 2014. Dakle, za koji dan više od jednog meseca.

Veroljub ima otežavajuću okolnost što ga je sudija za prekršaje prošle godine kaznio zbog držanja ukrasnih kokošaka i jednog petla, koji je, sudeći po prijavi, takođe uznemiravao njegovog komšiju preko puta, piše ovaj dnevni list.

– Istina je da sam kažnjen sa 500 dinara. Moj mali kokošinjac, inače napravljen pre svih ovih kuća, kad su ovde bile samo livade, bio je udaljen devet metara i 60 santimetara od komšije Durmiševića, a trebalo je 40 santimetara više. Nije vredelo ni što je komšija napisao da mu to ne smeta, da se njegova deca igraju sa tom živinom. Onda sam ja izmestio sve to za pola metra i mislio da je mirna Bačka.

Petao je i dalje pevao, mada nije bio glasniji od sina mog komšije koji često muzicira dok vežba, valjda negde svira u nekom orkestru, ali ja to trpim, ne zovem komunalnu inspekciju. Ne razumem kako to neko u selu ne može da podnese jednog petla, ni psa koji, istina, laje ako ga neko izaziva, ni kako to sudovi običnom smrtniku presude za mesec dana, a onima koji su sahranili državu, ili ubili iz obesti, sude po deset godina, i potom ukidaju presude – pita se Veroljub Radojković.

(Telegraf.rs)