Potpuno zdrav verenik umro joj dan pred venčanje (FOTO)

Venčanje Džejn Dejvis i Maksa Lourija je trebalo da se održi 25. septembra 2010. na prelepoj lokaciji pokraj reke Temze. Nažalost, taj plan se nije ostvario.

Preporučujemo

Ovaj zgodni par upoznao se u srednjoj školi, a 16 godina kasnije su slučajno naleteli jedno na drugo u jednom baru u Londonu. Maks je tada imao 33 godine i bio je umetnik u usponu. Džejn se seća da je bio jako uporan, pa su se verili već 21. aprila 2010, na njegov rođendan, a nedugo zatim su počeli da žive zajedno, prenosi Dejli mejl.

Džejn je htela da ispoštuje tradiciju, pa je noć pre venčanja rešila da provede u kući svoje sestre. Na pola porodične večere, osetila je probadanje u grudima. Mislila je da je u pitanju trema pred venčanje, ali je rešila da nazove Maksa i da ga pita da li ipak može da se vrati kući. Ono što se potom desilo je, kako Džejn kaže, bila prava noćna mora.

Čak i sada, posle tri godine, Džejn se psihički bori sa sećanjem na tu noć.

- Nazvala sam Maksa na mobilni. Javio se i zvučao je dobro. Rekla sam mu da sam se predomislila i da ne želim da se odvajam od njega večeras. Rekao mi je da me voli i onda je napravio taj užasan zvuk, nešto kao stenjanje, i čula sam da otežano diše. Odmah sam znala da nešto nije u redu- rekla je Džejn.

Pošto je mislila da se guši, brzo je sela u kola sa ocem i zaputila se ka njihovom stanu koji je samo 10 minuta udaljen. Odmah su pozvali hitnu pomoć, a Džejn je sve vreme bila na telefonu sa Maksom.

- Govorila sam mu da ga volim i da se drži, da brzo stižemo i mi i Hitna pomoć. Ali, posle nekoliko minuta, zvuci su skroz utihnuli. Moj otac je pozvao komšiju koji je razvalio vrata i našao ga na podu, beživotnog, sa telefonom u ruci - rekla je Džejn, koja je kada je stigla u stan zatekla tri radnika hitne pomoći kako pokušavaju da ga povrate električnim šokovima.

Džejn je bila u potpunom šoku. Posmatrala je oca i bolničare i svi su prebledeli i stajali nemo. Posle sat vremena, izneli su ga iz stana i odveli u bolnicu, gde su ga oživljavali još pola sata. Džejn je znala duboko u sebi da mu nema spasa, ali je konstantno ponavljala u sebi "molim te nemoj da umreš, molim te nemoj da umreš".

- Imala sam sliku u glavi kako se budi u bolničkom krevetu i da stojim pored njega. Kritkovala bih ga što nas je nasekirao i onda bismo se smejali i pričali o tome dok se skroz ne oporavi- rekla je Džejn.

Potom se pojavio doktor, prišao joj i rekao joj loše vesti. Nikome nije bilo jasno kako se to desilo, ali je doktor rekao da je u pitanju sindrom iznenadne smrti kod odraslih. Ovaj sindrom ne pokazuje nikakve simptome i Maks je bio fizički aktivan i imao potpuno zdravo srce pre tog šokantnog trenutka. Jedino manifestovanje ovog sindroma je iznenadna smrt, a u retkim slučajevima lekari uspeju da bolesniku vrate otkucaje srca.

Ovaj sindrom može i ne mora da bude genetski uslovljen, a u retkim slučajevima pacijenti otkriju srčane smetnje na vreme, pa uspeju da spreče tragediju. Mnogi iznenada umru potpuno zdravi, baš kao Maks.

Džejn je ipak htela da ga vidi na dan venčanja, iako su roditelji mislili da zbog šoka ne bi trebalo to da radi, jer bi moglo da joj pozli.

- Izgledao je poptuno isto, samo što mu je koža bila skroz hladna i tvrda. Nagnula sam se preko njega i pomazila ga po kosi i osetila njegovi miris. Rekla sam mu koliko ga volim i da nikad neću prestati i da ga nikad neću zaboraviti. Potom je dan našeg venčanja postao bdenje i sahrana - rekla je Džejn.

Tri nedelje po smrti verenika, Džejn je obolela od posttraumatskog stresnog poremećaja, zbog kog je prošla kroz sate i sate psihoterapije. Vremenom se poremećaj smanjivao, ali je Džejn i dalje bila jako pod stresom.

Nije mogla da podnese dobronamerne ponude prijatelja da joj pomognu, počela je da izbegava ljude, nervirao ju je zvuk sirene od kola, zvuk telefona i televizora. Dugo je imala takozvane "obrnute noćne more", gde je sanjala kako je sve u redu, a onda bi po buđenju shvatila da je Maks i dalje mrtav.

Tri i po godine kasnije, Džejn živi sama u stanu u kom je planirala porodicu sa Maksom i potpuno se posvetila slikanju.

Naime, Maks je bio talentovani umetnik, i njegova karijera je bila u usponu, a Džejn sada želi da nastavi to zbog njega. Da bi preživela, ona zna da mora da nastavi da živi i da tera sebe da gura dalje.

- Sada mnogo više cenim svoju porodicu. Oni me podržavaju i obasipaju pažnjom i ljubavlju. Teram sebe da izguram svaki dan, a nekad mi se čini da čujem Maksa kako me tera da nastavim dalje. On ne bi voleo da živim u vrtlogu bola i patnje ceo život, pogotovo jer je bio vrlo veseo i duhovit čovek - zaključila je Džejn.

(Telegraf.rs)