Upoznajte švapsku domaćicu zbog koje je Nemačka supersila (FOTO)

Švapska domaćica debitovala je na svetskoj pozornici 2008. godine kada ju je Angela Merkel, koja nije ni Švabica ni domaćica već kancelarka najmoćnije evropske sile, pomenula na jednom događaju u (švapskom) Štutgartu, piše londonski Ekonomist. Američke banke koje propadaju trebalo je da konsultuju švapsku domaćicu, rekla je ona tada, pošto je ona mogla da im objasni kako se barata novcem.

- Da, švapska domaćica je kliše, ali i puno više od običnog klišea jer predstavlja početnu tačku nemačkog razmišljanja o euru i fiskalnom menadžmentu - kaže Vinfrid Krečman, premijer pokrajine Baden-Virtemberg, nemačke federalne jedinice koja sama izvozi više od cele Španije zajedno.

Ova pokrajina je u oblasti u kojoj živi najviše Švaba, pripadnika drevnog germanskog plemena, koji su poznati po tome što svakoj imenici dodaju deminutiv "le" da bi zvučala umilnije i po delikatesnim raviolima koje oni zovu maultašen, ali pre svega po tome što su neverovatno štedljivi, što mrze dug i što uvek traže najpovoljniju ponudu.

Švabe su nekada bile izuzetno siromašne (njihova izreka "imamo mnogo kamenja i malo hleba" govori u prilog tome) što je svakako doprinelo njihovom mentalitetu. Mnogi su zato emigrirali u Ameriku ili u Rusiju u potrazi za boljim životom, dok su se drugi okrenuli pronalazaštvu. Švabe izuzetno cene svoje izumitelje, poput Gotliba Dajmlera i Roberta Boša, ali i svoje pesnike i filozofe poput Šilera i Hegela.

Krečman veruje da je sve to povezano, jer oskudica stvara inovacije. Maultašen je, primera radi, nastao kada su švapske domaćice želele da iskoriste svaki ostatak hrane te prilagodile svom ukusu italijanske raviole. Njihovi su naslednici danas "skriveni šampioni" privrede Baden-Virtemberga, kako Krečman zove male porodične specijalizovane firme koje proizvode sitne i često opskurne stvari, poput ventilatora ili kugličnih ležajeva. Za njihove vlasnike, recikliranje svakog "ostatka" znači reinvestiranje u profit.

- Sve ove odlike (švapskog mentaliteta) dolaze iz pijetizma - smatra Andrea Lindlor, poslanica u parlamentu ove pokrajine koja dolazi iz redova Zelenih. Pijetizam je smer u okviru luteranstva i može se reći da je za ovaj oblik protestantizma isto što i puritanizam za anglikanstvo: a on je dominantan u psihološkom pejzažu Švabije.

Švapske domaćice se zato šale pa često kažu da su one Pijet Kong, aludirajući na Vijetkong. Premda se ponekad dešava da se pijetizam bavi i takvim stvarima kao što je napadanje Harija Potera zbog širenja sujeverja, glavni efekti koje ova filozofija ima na svakodnevni život žitelja ovog podneblja je vrednovanje napornog rada i poimanje duga kao oblika krivice. Šta više, nemačka reč za dug je "schulden", dok je reč za krivicu "schuld". Postoji čak i etimološka veza.

Ovaj švapski kulturni koktel se smatra kao izrazito uspešan, zbog čega u mnogome određuje nemački odnos prema krizi u eurozoni, a pre svega se povezuje sa politikom štednje kancelarke Angele Merkel. Kao ćerka luteranskog pastora, prošle godine je čak održala i govor pijetistima Švabije. Njen ministar finansija, Volfgang Šauble, dolazi upravo iz Baden-Virtemberga.

- Bitno je podvući žensku i domaćinsku stranu cele priče o uticaju švapskog mentaliteta na nemačko ponašanja u krizi - kaže Ursula Knupfer, portparolka virtemberške ispostave Nemačkog udruženja domaćica. Čitav vek već unazad njena organizacija trenira žene da budu dobre u vođenju domaćinstva, od kuvanja do upravljanja novčanikom.

Ona smatra da ova skromnost i štedljivost nije nešto o čemu treba da uče samo južni Evropljani.

- Mi Švabe gledamo ka Berlinu i mislimo se: pa oni se tamo razbacuju parama na sve strane dok mi ovde dobro promišljamo svaki trošak - kaže ona.

Za kraj valja napomenuti da je Baden-Virtemberg jedna od tri nemačke pokrajine, pored Bavarske i Hesea, koje daju novac za ostalih 13. Baš kao što se Nemačkoj ne sviđa ideja "transferske unije" u Evropi, tako se ni Švabama ne dopada ista praksa u samoj Nemačkoj.

(V. V. / Izvor: The Economist)