Izetbegović ne da ostavku, nastavljaju se protesti (FOTO) (VIDEO)

Protesti građana, nezadovljnih životnim standardom i ponašanjem političkih elita, u gradovima Federacije BIH biće nastavljeni i danas, a ostavke su dosad podnela četiri kantonalna premijera, načelnik policije u Mostaru i Direktor direkcije za koordinaciju policijskih tela BiH Himzo Selimović.

Preporučujemo

Sa svoje pozicije sinoć je odstupio i Hamdija Lipovača, premijer Unsko-sanskog kantona za koga se ovih dana spekulisalo da je sa porodicom pobegao u Hrvatsku. Prethodno ostavke su podneli premijeri Tuzlansko kantona Sead Čaušević, Zeničko-dobojskog Muniba Husejnagić i Kantona Sarajevo Suad Zeljković.

Bošnjački član Predsedništva BiH i zamenik predsednika Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović nije spreman da podnese ostavku, dok je njegov kolega koji zastupa Hrvate u tročlanom predsedništvu Željko Komšić tvrdi da bi ostavku podneo i da bi za njega to bilo veliko olakšanje.

Protesti u Federaciji započeli su pre nekoliko dana u Tuzli iz, kako se tvrdi, čisto socijalno-ekonomskih razloga, a već sutradan oni su se pretvorili u rušilačke demonstracije u tom gradu, ali i u Bihaću, Mostaru i Sarajevu gde su gorele zgrade lokalnih, federalnih intitucija, pa i Predsedištva BiH.

O uzroku demonstracija različito se govori i među najuticajnijim političkim liderima Federacije BiH i države BiH, pa tako jedni misle da je reč o siromašnim građanima kojima je “dogorelo do nokata”, dok drugi tvrde da je reč o klasičnom pokušaju državnom udara.

Pojedine stranke, poput SDP-a i SDA, sada se zalažu za hitno raspisivanje vanrednih izbora. Inače, redovni parlamentarni izbori u BiH planirani su za oktobar ove godine. Događanja u Federaciji BIiH poslednjih dana biće tema i današnjeg sastanka ministara spoljnih poslova u Briselu.

Inače, gradovi, u kojima su ovih dana organizovani žestoki protesti građana, su u Federaciji BiH, koja se prema Dejtonskom sporazumu prostire na 51 odsto teritorije BiH i u kojoj živi većinsko bošnjačko i hrvatsko stanovništvo.

Federacija BiH nastala je Vašingtonskim sporazumom koji su 18. Marta 1994. godine koji su potpisali predstavnici BiH i Hrvatske, i njime je okončan rat između bošnjačkog i hrvatskoj stanovništva na tom delu teritorije.

Tim sporazumom Federacija je podeljena na 10 kantona i oni se smatraju federalnim jedinicama u okviru tog entiteta i imaju visok stepen autonomije. Kantoni, naime, imaju svoje skupštine i vlade, koje pak imaju nadležnosti nad obrazovanjem, zdravstvom, kulturom, policijom i drugim oblastima vezanim za civilnu upravu.

Poslednji nivo političke i administrativne podele u BiH, odnosno Federaciji BiH i Republici Srpskoj su opštine i gradovi, koji opet imaju svoje lokalne samouprave, a ponegde su to i mesne zajednice. Republika Srpska je jedinstvena i zauzima 49 odsto teritorije sa preko 60 opština. BiH čini i Brčko distrikt koji je ustanovljen 2000. godine i ne pripada nijednom od dva entieta.

Federacija BiH i Republika Srpska imaju visok stepen autonomnosti. Imaju svoje predsednike, skupštine, vlade i policiju. Imaju potpunu nadležnost nad svojim teritorijama i ovlašćenja nad državnom imovinom. Nadležnosti države BiH su u oblasti spoljne politike, odbrane zemlje, nadizranje granica, spoljna trgovina…

Najviši državni organi su tročlano Predsedništvo BiH i Savet ministara, odnosno državna vlada na čijem čelu se nalaze predsedavajući koji se na tim pozicijama periodično rotiraju, a dolaze iz reda bošnjačkog, srpskog ili hrvatskog naroda.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs / Tanjug)