Pozajmljujte novac državi, isplati se!

Iako mnogi to ne znaju, građani Srbije mogu zaraditi pozajmljujući novac svojoj državi i to mnogo bolje nego da, recimo, drže novac u banci.

Preporučujemo

Naravno, to nekome može ličiti na neki novi "zajam za Srbiju", ali vremena su ipak drugačija i država Srbija, barem za sada, redovno vraća sav novac koji pozajmi, piše "Dnevnik".

Kako objašnjava broker Nenad Gujaničić iz beogradskog Vajz brokera, osim zaduživanja na međunarodnom kreditnom tržištu (takozvane evroobveznice), Srbija se zadužuje i kod kuće, prodajući dinarske trezorske zapise te obveznice u evrima. Te dužničke hartije svoje države mogu kupiti i građani, preko banaka ili brokerskih kuća, i pritom zaraditi više nego da novac drže u banci ili investiraju u akcije domaćih kompanija listiranih na Berzi.

Državne hartije od vrednosti tako trenutno pružaju priliku i za zaradu bolju nego na berzi, što po pravilu ne bi trebalo da bude slučaj. Doduše, ko je prošle godine investirao na Berzi tako što je na početku godine kupio paket najtrgovanijih domaćih akcija iz indeksa Beleks 15, a na kraju godine ga prodao, mogao je zaraditi 6,5 posto, što nije mnogo manje od zarade na trezorskim zapisima. Ipak, to je i mnogo rizičnije: ko je imao takvu investiciju u 2012, zaradio je pet procenata, a u 2011. je izgubio čak četvrtinu uloženog.

Upravo je pre neki dan Uprava Ministarstva finansija za javni dug prodala tromesečne dinarske trezorske zapise vredne tri milijarde dinara. Prodati su svi ponuđeni zapisi, a tražnja je zapravo bila dva-tri puta veća od ponude. Kamata na te dužničke hartije iznosi 7,5 posto na godišnjem nivou, što praktično znači da neko ko je sada uložio milion dinara, u maju može očekivati zaradu od nešto ispod 20.000 dinara.

To je svakako zarada iznad visine inflacije, koja je u 2013. bila 2,2 posto, i otprilike je na nivou kamate na oročenu dinarsku štednju koju nude banke. Trezorski zapisi Ministarstva finansija inače se izdaju na tri i šest meseci, kao i na 53 nedelje, a minimalni iznos za njihovu kupovinu je 200.000 dinara.

(Telegraf.rs)