TEMA TELEGRAFA: Da li su Srbi za vraćanje smrtne kazne?

U Srbiji je zbog svirepih ubistava dece, pedofilije i brutalnih silovanja sve više građana koji se zalažu za ponovno uvođenje smrtne kazne.

Preporučujemo

Prema podacima poslednje ankete koju svake godine sprovede "Ipsos Strategic Marketing", 53 odsto ispitanika izjasnilo se da je za vraćanje smrtne kazne, dok je 47 odsto izjavilo da se protivi njenom vraćanju.

Interesantno je da je anketa pokazala rekordnu podršku smrtnoj kazni u Srbiji u proteklih sedam godina.

Zbog ovih alarmantnih podataka za abolicioniste, anketa je ponovljena, nakon čega je utvrđen izvestan pad podrške smrtnoj kazni (sa 57 na 53 odsto), ali je i dalje većina građana bila za njen povratak u domaće zakonodavstvo.

- Ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo šta je dovelo do porasta podrške smrtnoj kazni, ali iz dosadašnjeg iskustva, u velikoj većini za smrtnu kaznu su ispitanici koji pripadaju desnom političkom bloku - objašnjava za Telegraf Marija Šijak iz Udruženja građana “Srbija protiv smrtne kazne”, dodajući da su u atmosferi opšteg nezadovoljstva i lošeg ekonomskog stanja građani skloniji radikalnijim stavovima i po pitanju krivičnih sankcija.

Veća podrška smrtnoj kazni pojavi se i svaki put kada u javnost izađe vest o nekom gnusnom zločinu. O tome da li je nakon takvih vesti ikad pomislila da bi trebalo vratiti smrtnu kaznu, Šijakova kaže:

- Ni u kom slučaju ne bismo napravili izuzetak, jer je ljudski život neprikosnoven, i niko, pa ni država, nema pravo da ga nekome oduzme. Jedan od razloga protiv smrtne kazne je i moguća sudska greška usled koje i nevina osoba može biti pogubljena. Takođe, zabluda je da je u državama u kojima je zaprećena tako strašna kazna manja stopa teškog kriminaliteta.

Smrtna kazna je u Srbiji primenjivana od nastanka moderne države 1804. do 2002, kada je 26. februara ukida Narodna skupština. Glavni motiv za aboliciju bilo je pridruživanje tadašnje SRJ Savetu Evrope, a poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena je 14. februara 1992. nad Johanom Drozdekom, zbog svirepog ubistva šestogodišnje devojčice. On je okončao život u 34. godini, pred streljačkim vodom policije u somborskom Okružnom zatvoru.

Advokat Đorđe Mamula, koji se protivi ponovnom uvođenju smrtne kazne, kaže za Telegraf da je nauka pokazala da stroge kazne nisu lek protiv kriminala, već brzo rasvetljavanje krivičnih dela.

- Izvršenje smrtne kazne je besmisleno, jer ne može da vrati izgubljeni život. A, svakako nije odgovor ni na najčešće postavljano pitanje problema povratničkog kriminala. Počinioci krivičnog dela trebalo bi strožije da se izoluju iz društva ili da se po odsluženju kazne, brže i lakše zapošljavaju kako se ne bi vraćali kriminalu.

Mamula podseća i da roditelji žrtava nikako ne bi smeli da utiču na menjanje državnog zakonodavstva i pozivaju javnost na vraćanje smrtne kazne.

Pogubljenja su u Srbiji najčešće obavljana tako što bi kažnjenik bio streljan ili obešen. U više od 90 odsto slučajeva žene ubice su ubijale svoje muževe, zatim ljubavnike, pa decu, a onda i bliske srodnike.

Jedan od najpoznatijih primera svakako je onaj Sinđelije Nikolić iz Zvizdara, koja je mužu dala za večeru pečeno pile u koje je stavila arsenik. Ona je 8. decembra 1901. godine osuđena na smrt.

(Katarina Vuković)