SVI MOGU SA SVIMA: Srpski politički koalicioni sataraš kroz istoriju (FOTO)

Ko je s kim bio u koaliciji i na vlasti u Srbiji, od devedesetih pa do danas, uvek je bila zahtevna tema za istraživanje. Oni koji su nekada bili politički partneri kasnije su postajali neprijatelji, a zatim ponovo ulazili u koalicije.

Preporučujemo

U pitanju je pravi politički sataraš u kome je po broju sklapanja dogovora s drugim strankama apsolutni lider Vuk Drašković i njegov SPO, a najduže na okupu od 1990. godine do danas je "družina" SPS-PUPS-JS!

Od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji i pada komunizma 1990. na političkoj sceni Srbije priličnp je "živo". Na izborima su se smenjivale razne koalicije, pa smo tako mogli da gledamo zajedničke nastupe stranaka pod nazivima DEPOS, DOS, Zajedno, Za evropsku Srbiju, Pokrenimo Srbiju, ali i one čuvene koalicije, opevane i u navijačkim pesmama, poput SPS-a, JUL-a i Nove demokratije.

Ipak, ako se pogleda "rok trajanja", najduže na sceni, čak šest godina, je koalicija SPS-PUPS-JS, dok su ostale koalicije brzo rasformirane.

Najstabilnija koalicija od 1990. do danas je SPS-PUPS-JS, koja na vanredne izbore 2014. treći put izlazi zajedno, a osnovana je 2008. pred parlamentarne izbore.

- Ovo u stvari i nije predizborna koalicija, ovo je realna politička kombinacija stranke koja je socijaldemokratska stranka levice, jedina prava izvorna u Srbiji kao što je SPS, partije koja zastupa interese penzionera kao što je PUPS, što je takođe veoma usko povezano sa programom SPS i stranke gospodina Markovića koji na svom primeru Jagodine i drugih gradova, gde smo na vlasti, takođe ima i ekonomski, politički i socijalni program  koji je veoma kompatibilan sa našim programom. Ovo nije koalicija nemogućih partnera i zato i dugo traje - objašnjava Ivica Dačić.

Zanimljivo je i to da je SPS nastala koalicijom 1990. - ujedinjenjem tadašnjeg Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije. Slobodan Milošević, njen kandidat, pobedio je na prvim demokratskim izborima 1990, a socijalisti su bili na vlasti u najkrvavijem periodu istorije naše zemlje, periodu ratova i raspada bivše Jugoslavije.

SPS je Srbijom vladala samostalno do 1992, kad ulazi u kratkotrajnu koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom, da bi od 1993. do 2000. vladala uz pomoć Nove demokratije i Pokreta za Srbiju. Toj "družini" se priključuje i JUL 1997.

Lider i osnivač Srpskog pokreta obnove, Vuk Drašković je tokom 23 godine postojanja svoje stranke pravio koalicije s gotovo svim bitnim političkim činiocima u Srbiji, sem sa Slobodanom Miloševićem i SPS-om, iako je bio ministar inostranih poslova 1999. u tadašnjoj saveznoj vladi. Takođe, njegova stranka je bila i u Vladi Srbije koju je podržavala partija Ivice Dačića.

SPO 1992. izlazi na izbore u okviru koalicije DEPOS (SPO, Demokratska stranka Srbije i Nova demokratija), a 1993. u koaliciju pod istim nazivom ušli su SPO, Nova demokratija i Građanski savez Srbije.

Pre 18 godina, 1996, pojavljuje se koalicija Zajedno, kojoj su pripadale i Demokratska stranka, DSS, SPO, Demokratski centar i Građanski savez Srbije. Pred republičke izbore 1997. iz koalicije istupa SPO, a ostali članovi bojkotuju izbore.

SPO 2003. na parlamentarne izbore izlazi u koaliciji s Velimirom Ilićem i Novom Srbijom. Obe stranke su ušle u Vladu Srbije, ali taj poslanički klub se brzo raspao, kad je SPO pokušao da formira svoj poslanički klub, a većina njegovih poslanika odlučila da ostane uz Ilića.

Na parlamentarnim izborima 2008. građani imaju mogućnost da glasaju za još jednu koaliciju - "Za evropsku Srbiju", koju su činile DS, G17+, LSV, SPO i SDP. Ona je osvojila 102 poslanička mandata.

Maja 2012. godine SPO je izašao na izbore u okviru koalicije Preokret, s Liberalno-demokratskom partijom, Socijaldemokratskom unijom i drugim manjim strankama i sindikatima.

Još jedna od političkih koalicija koja će ostati zabeležena u istoriji Srbije je DOS, nastao 10. januara 2000, na inicijativu SPO-a. Tu koaliciju je činilo 19 stranaka, koje su bile opozicija režimu Slobodana Miloševića.

Najjače stranke u DOS-u bile su Srpski pokret obnove i DS, ali nakon atentata na Vuka Draškovića u Budvi, 18 stranaka odbacuje sporazum koji su potpisali svi lideri stranaka DOS-a i odlučuje da se na izbore ide bez SPO-a. Kandidat DOS-a na izborima bio je Vojislav Koštunica.

Samostalni izlazak na izbore za Draškovića je rezultirao nedobijanjem nijednog poslaničkog mesta, ali ni Velimir Ilić, koji se istakao tokom demonstracija 5. oktobra, nije ušao u Vladu.

Ipak, 2007. Nova Srbija osvaja 47 poslaničkih mesta, nakon parlamentarnih izbora na kojima je izašla u koaliciji s Demokratskom strankom Srbije. Nova Srbija je ponovo bila deo stranaka koje su formirale Vladu Srbije 15. maja 2007. Vlada Demokratske stranke, G17+, Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije potrajala je deset meseci i raspala se zbog različitih pogleda oko borbe za očuvanje Kosova i Metohije.

NS nakon parlamentarnih izbora 2008. god pravi koaliciju s DSS-om, koju napušta 2010, kako bi se pridružila SNS-u.

Na parlamentarnim izborima 2012. pred građane izlazi i pobeđuje koalicija "Pokrenimo Srbiju" na čelu s Tomislavom Nikolićem, predsednikom SNS-a. Pored naprednjaka, tu su bili i Nova Srbija, Pokret snaga Srbije, Pokret socijalista, Bošnjačka narodna stranka, Romska partija, Narodna seljačka stranka, Demokratska partija Makedonaca, Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, Pokret vlaškog ujedinjenja, Pokret privredni preporod Srbije i Udruženje izbeglica u Srbiji.

Srpska napredna stranka predala je juče Republičkoj izbornoj komisiji listu kandidata za poslanike za vanredne parlamentarne izbore 16. marta. Lista nosi naziv “Aleksandar Vučić – budućnost u koju verujemo”, a predali su je potpredsednik SNS Nebojša Stefanović, predsednik Izvršnog odbora SNS Radomir Nikolić, lideri SDPS, NS i Pokreta socijalista Rasim Ljajić, Velimir Ilić i Aleksandar Vulin, kao i potpredsednik SPO Aleksandar Jugović.

(M. Bojanić)