PRVI SNOUDENOV INTERVJU: U Pentagonu su rekli da bi mi rado pucali u glavu! (VIDEO)

Najtraženiji američki begunac i "zviždač" Edvard Snouden dao je intervju nemačkom ARD kanalu, emitovan je u nedelju uveče, a u njemu tvrdi da se Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) upustila i u rasprostranjeno špijuniranje industrije, da prisluškuje sve zemlje i da ima osnovanu sumnju da ga Amerikanci žele mrtvog.

Preporučujemo

Intervju nemačkog novinara Huberta Zeipla sa Snoudenom snimljen je u Moskvi, u hotelskoj sobi, u kojem je on govorio o neselektivnom načinu na koji NSA sakuplja podatke. Najnovija tvrdnja je da je NSA bila angažovana u industrijskoj špijunaži, čak i sa evropskim saveznicima, što će verovatno otežati SAD-u da povrati poverenje prijateljskih zemalja.

Snouden, koji je trenutno azilant u Rusiji, takođe je dotakao temu o pretnjama koje dobija i nagovestio da su možda prisluškivani i drugi svetski lideri tokom njihovih privatnih razgovora. Snouden je ponovio da je služenje javnom dobru razlog njegovog razotkrivanja američke špijunaže svetu.

- Postoji intervju sa zvaničnicima Pentagona i NSA na jednom američkom portalu. Osigurana im je bila anonimnost tako da su mogli da kažu bilo šta. Rekli su da žele da me ubiju. Ti ljudi, zvaničnici vlade, rekli su da bi mi rado pucali u glavu ili otrovali - rekao je Snouden.

Istakao je da je njegov najveći strah da se ništa neće promeniti, iako je otkrio milione tajnih dokumenata. Ali, i da se u svetu vodi diskusija o poziciji NSA, ne samo u Americi, već i u Nemačkoj i Brazilu, i da je predsednik Obama bio primoran da javnosti da objašnjenje. U tom obraćanju predsednik SAD rekao je da nije bilo zloupotrebe tokom prikupljanja podataka, da bi nakon nekog vremena priznao da je ipak bilo zloupotrebe.

- Iz predsednikovog obraćanja jasno se vidi da želi da napravi minimalne promene da bi sačuvao vlast. Formirao je komitet zvaničnika, ali je suština da svi oni misle da su programi NSA bezvredni i da nisu, na primer, sprečili napad na Kule bliznakinje, a da se zlopotrebljava sistem sakupljanjem ličnih podataka građana. Poreze plaćamo državi da bi NSA funkcionisala, a programi su bezvredni - rekao je tridesetogodišnji Snouden.

Snouden je rekao i da je NSA isključivo u rukama predsednika države i može da u bilo kom trenutku inicira promene.

- Svaki put kada nekog pozovete, pišete imejl, prevlačite karticu kroz čitač, ostavljate trag. Ali je američka vlada odlučila da je to dobra ideja. Čak iako nikada niste osumnjičeni za zločin - nastavio je da priča odbegli Amerikanac.

Do prošlog leta radio je u NSA i u to vreme je sakupio hiljade tajno poverljivih dokumenata širom sveta, a rekao je i zbog čega.

- Ključni momenat je kada sam video kako direktor NSA, Džejms Kleper, laže Kongres pod zakletvom. Shvatio sam da nema spasa za tajnu službu koja misli da može da laže javnost i zakonodavca, koji mu veruju i regulišu njihove postupke. Tada sam shvatio da nema povratka - priča bivši agent CIA i NSA.

Inače, NSA nije samo tema, već i sporazum o saradnji obaveštajnih agencija, poznat kao "Pet očiju".

- Savez "Pet očiju" nastao je posle Drugog svetskog rata, kad su velike sile engleskog govornog područja stupile u međusobnu saradnju obaveštajnih službi. To su GCHQ iz Engleske, NSA u SAD, C-Sec iz Kanade, SID iz Australije i Novozelandski DSD. Rezultat je bio da nisu delovali u skladu sa zakonima svojih zemalja. A oni svi razmenjuju međusobno podatke - zaključio je "zviždač".

Snouden je rekao da NSA može da pročita svaki imejl, da prati saobraćaj tog transfera, da saznaju šifre i lozinke svakog čoveka, i onda se stvara dosije poznat kao "otisak prstiju".

- To je jedna mreža podataka o jednom pojedincu. Bez obzira gde idete NSA će da vas pronađe po vašim osnovnim informacijama koje je prikupila. I svako ima pravo od zvaničnika i radnika NSA da koristi ovaj instrument za šijunažu- priča američki disident.

Na kraju je najpoznatiji "zviždač" na predlog Baraka Obame da se vrati u Ameriku i da ima pošteno suđenje, rekao da je optužen za krivična dela koja ne mogu da "čuju" na sudu.

- Zakon o špijunaži datira od 1918. godine i cilj je bio da se sakupe iz novinarskih izvora informacije od javnog interesa. Umesto toga, ona je bila usmerena protiv ljudi koji prodaju dokumenta stranim vladama, za razne sabotaže, razaranje mostova... Značajno je da predsednik kaže da odgovaram pred sudom, a sam zna da bi to bilo samo "suđenje za javnost" - završio je svoj prvi televizijski intervju begunac i patriota Edvard Snouden.

Ceo intervju Edvarda Snoudena pogledajte ovde:

(Telegraf.rs)