Hrvati i Crnogorci kraljevi depresije!

Da depresija u Crnoj Gori uzima maha potvrđuju podaci nadležnih, prema kojima gotovo svaki treći pacijent zatraži pomoć lekara zbog poremećaja raspoloženja, a stručnjaci upozoravaju da će ta bolest 2030. godine biti četvrti uzrok smrtnosti u toj državi.

Preporučujemo

Građani, kako prenosi Radio televizija Crne Gore, sve više pate zbog ekonomske krize, koja im je praktično "ukrala" osmehe sa lica. Depresija je drugi najveći uzrok nesposobnosti u svetu, odmah posle bola u leđima.

U studiji, objavljenoj krajem prošle godine u časopisu "PLOS Medicine", stanovništvo Hrvatske i Holandije je najdepresivnije u Evropi, gde više od sedam odsto ljudi pati od te psihičke bolesti. Nešto slabije "najtmurnijim mislima" ugroženi su Švajcarci, Crnogorci, Skandinavci i žitelji bivših sovjetskih republika.

Što se ostalih bivših jugoslovenskih republika tiče, sa manje od četiri odsto depresivnih, Bosanci su najveseliji, a Slovenci su u istoj grupi kao i Srbi. Makedonci se nalaze na granici da imaju ozbiljnih psihičkih problema. Koliki je zaista problem ova bolest pouzdano se ne zna, jer crnogorske zdravstvene ustanove ne raspolažu preciznim podacima o broju obolelih od depresije.

Iz Institita za javno zdravlje, na čijem je čelu Boban Mugoša, "Vikend novinama" su naveli da je za utvrđivanje broja obolelih od bolesti iz grupe duševni i poremećaji ponašanja na godišnjem nivou neophodno vođenje podataka putem registara bolesti.

U Crnoj Gori, kao i u okruženju, upozorava za taj list neuropsihijatar Marina Roganović, depresivnost je jako izražena.

- Depresija je bolest koja se leči. Rizični faktori za nastanak bolesti mogu biti razdor u porodici, veoma često finansijske i profesionalne poteškoće. Jako je izražena depresivnost kod osoba koje su ostale bez posla ili su u teškoj finansijskoj situaciji, kao i zbog gubitka voljene osobe. Depresija može da bude neurotična i psihotična - objašnjava Roganovićeva.

Prema njenim rečima, postoji i sezonska depresija, pa je tokom zime više depresivnih nego u ostalim godišnjim dobima, jer nema dovoljno svetlosti. Statistika ukazuje na to da više od pet odsto populacije pati od depresije na Bliskom istoku, u Severnoj Africi, podsaharskoj Africi, istočnoj Evropi i na Karibima.

Najniža stopa zabeležena je u istočnoj Aziji, Australiji, Novom Zelandu i jugoistočnoj Aziji, a kada je reč o pojedinačnim zemljama, najviše slučajeva depresije javlja se u Avganistanu, a najmanje u Japanu.

(Telegraf.rs / Tanjug)