NE DOZVOLIMO SMRT OVOG DETETA: Anastasija ide na operaciju samo ako RFZO odobri!

Devetogodišnja Anastasija Trajković iz Vranja, koja boluje od retke vrste tumora maksilarnog sinusa, može da otputuje na operciju u inostranstvo samo ako to 23. januara odobri Republički fond zdravstvenog osiguranja.

Preporučujemo

Bolest hordom je redak tumor koji se javlja kod dece u odnosu 1 prema milion. Nažalost, sudbina je htela da se u decembru 2012. godine javi kod Anastasije, prelepe devojčice koja je vesela i ručicama grli oca Dragana i majku Snežanu, nesvesna od čega boluje.

Za Anastasiju jedini put izlečenja je protonsko zračenje koje se radi samo u inostranstvu, na klinikama u Nemačkoj, Švajcarskoj, Češkoj, Italiji ili Francuskoj.

Tim zračenjem bi se zaštitilo oko, štitasta žlezda i mozak jer se radi o ciljanoj raditerapiji protonima.

- Odbijeni smo na prvostepenoj komisiji, ne znamo zašto, iako u Pravilniku o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo piše da se mogu uputiti lica izuzetno retkih patologija. Ovim putem želimo da uputimo apel drugostepenoj komisiji da nam ne ubijaju dete, u četvrtak, 23. januara, kada bude zasedala – kaže Dragan.

Nesrećna devojčica je nemarom pojedinih lekara, zbog pogrešnih dijagnoza, nepotrebnih hemoterapija, izdržala pet operacija za godinu dana i muke raznih terapija, umesto da odmah ide u inostranstvo na lečenje, kako je u prikazu njenog stanja bolesti napisao tročlani konzilijum lekara sa Instituta za zaštitu majke i deteta u Beogradu: “Mišljenja smo da devojčicu treba uputiti u nadležni centar za hordome, tj. savetuje se protosnko zračenje radi redukcije tumora i procesa koji se dalje širi”.

- Doktori su nam rekli da nema drugog rešenja, protonsko zračenje je upešno kod 97 odsto dece koja su lečena tom metodom. Pitamo članove komisije: da li treba dozvoliti preranu smrt našeg deteta? Znaju li kroz kakav pakao prolazimo? Imaju li dece, znaju li šta znači zagrljaj male Anastasije? Da li dete nešto oseća, a ne pokazuje njeno maleno srce i božanski čista dušica? - pitaju se Dragan i Snežana koji su pred psihičkim slomom.

Godinu dana su vukli dete po lekarima, klinikama, da bi im do početka januara ove godine govorili kako je tumor benigan i kako će sve biti u redu. A onda kako je taj tumor tolika retkost da može da iznenadi prognoze, te da je jedini način izlečenja u inostranstvu. Ima i onih koji tvrde da je njena bolest u domenu naučne fantastike.

Od četvrtka, 16. januara, u njihovoj kući vlada nesnošljiv nemir, strepnja da će im dete umreti jer smatraju da je za sve krivo njihovo siromaštvo i nemogućnost da ostvare pravo za dete koje im po zakonu pripada.

Dragan je nezaposlen, a Snežana radi kao medicinska sestra u Bujanovcu. Premalo sredstava za život za petočlanu porodicu, a kamoli za nešto drugo.

Anastasija je, uprkos svemu što joj se dešava vesela devojčica, koja razgovara. Žali se što ne može da ide u školu i druži se sa drugaricama i drugovima iz njenog odelenja, trećeg razreda OŠ “Radoje Domanović” u Vranju.

Sedi u sobi, igra se u sa starijom sestrom Sarom (15) i bratom Lazarom (14).

- Recite im da mi skinu ovo ispod oka da čitam, pišem domaće zadatke, gledam crtane filmove… - kaže devojčica sa osmehom na licu koji nam u mraku osvetljava put niz strme stepenice njihove nedovršene kuće.

(Telegraf.rs / Izvor: OK radio)