Ubistvo patrijarha Lukijana uvertira za Prvi svetski rat

Uvertira u Prvi svetski rat bilo je ubistvo patrijarha srpskog Lukijana Bogdanovića, poslednjeg arhiepiskopa karlovačkog, u septembru 1913. godine. Patrijarh je ubijen u okviru priprema Austrougarske za konačan obračun sa Srbijom, a taj zločin je godinama zataškavan.

Preporučujemo

- Patrijarh Bogdanović došao je na patrijaršijski presto 1908, posle smrti patrijarha Georgija Brankovića. Bio je mađarski državljanin, Mađari su ga i postavili i podržavali kao čoveka od poverenja. Međutim, u balkanskim ratovima dokazao je da nije mađarofil. Uz njegovu pomoć i blagoslov slata je ogromna pomoć Srba iz Ugarske braći preko Save i Dunava - objašnjava akademik i istoričar Vasilije Krestić.

To je jedna od stvari koju bečki dvor nikako nije mogao da mu zaboravi. Od njega je, zbog lakše kontrole, traženo i da sedište patrijaršije iz Sremskih Karlovaca premesti u Budim, što je odbio. Takođe mu nije oprošteno što je za episkopa budimskog izabran Georgije Zubković, a ne ugarski favorit Georgije Vidicki.

Patrijarh je 1903. godine pošao kod cara u Beč da objasni razloge svoje podrške i pomoći Srbima, i usput svratio u banju na odmor. Kako smatra Krestić, Ugari su odlučili da ga likvidiraju, a postoje i dokazi da su ga ubila dva policajca na mostu. Njegovo telo završilo je u potoku.

Pre nego što se saznalo da je Bogdanović mrtav, dva meseca je traženo njegovo telo. Šest dana nakon nestanka u reci Ahe nađeni su prvi tragovi - parče donjeg rublja, a zatim i deo košulje sa njegovim inicijalima. Dr Emil Vasiljević, šurak patrijarhovog brata, nastavio je potragu za njegovim ostacima čak i kada su je žandarmi obustavili. Kad je krajem oktobra voda opala, našao je patrijarhov leš skoro tridesetak kilometara od mesta nesreće. Ostaci su identifikovani na osnovu popravljenih zuba, mera noge i njegovog tela.

Patrijarh je, 2. novembra, sahranjen u Sremskim Karlovcima, ispod oltara Gornje crkve. Događaj je rasvetljen 1922. kada je arhimandrit Georgije Vidicki u "Patrijaršijskom glasniku" obznanio nove činjenice. Njemu je u poverljivom razgovoru jedan neimenovani mađarski grof, poverio planove grupe ugarskih političara da po svaku cenu Lukijana Bogdanovića onemoguće da dalje obavlja dužnosti, "moralno ili fizički".

Austrougarska je tada bila spremna za rat sa Srbijom, a ubistvo patrijarha, na koje Srbija nije imala snage da odgovori, iznurena posle balkanskih ratova, bilo je samo uvod. Beč je znao da se priprema ubistvo prestolonaslednika Franca Ferdinanda, i to im je i odgovaralo kao povod za rat.

- Ferdinand je bio nezainteresovan za rat sa Srbijom, za razliku od Nemaca, koji su bili zainteresovani. Beč se nije potrudio da spreči to ubistvo, mada su znali da će do njega doći. Zanimljivo je da je dvadesetih godina u Beču izgoreo arhiv sa svim dokumentima koji su pokazivali upravo činjenice kako je pripreman i kako je izbio Veliki rat. A za vreme Drugog svetskog rata iz Srbije je izneto više od 100 vagona dokumenata koji o tome pričaju. Još tada je počela njihova revizija istorije i pokušaj da se sebe zbace krivicu i ratnu odštetu - smatra istoričar Žarko Dimić, direktor Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima.

Priča o Lukijanu Bogdanoviću dugo je bila "namerno zaboravljena", jer su vlasti posle Drugog svetskog rata pokušale ideološki da obezvrede crkvu. Najšira javnost će sve detalje saznati za mesec dana, kada se očekuje premijera dokumentarnog filma "Poslednji karlovački patrijarh Lukijan Bogdanović", Stefana Dimitrija Dimića, za koji je scenario napisao Žarko Dimić.

(Telegraf.rs / Izvor: Novosti.rs)