Kontrola cena i briga za građane

U osvit parlamentarnih izbora, predstavnicima aktuelne vlasti prosto bujaju ideje kako bi se administriranjem mogla popraviti ekonomska slika Srbije, barem fiktivno.

Nakon što je uz novogodišnji vatromet isporučila ograničenje marži na osnovne životne namirnice, Vlada je pokazala da joj ne nedostaje inovativnosti na polju etatizma. Nastavljeno je sa akcijama podržavanja kompanija kojima nema spasa, dok je sve začinjeno apelima da se manje koriste usluge pojedinih državnih kompanija, tek da se demonstrira održivost ovakvog ekonomskog modela.

I ako je neko pomislio da je ovime šizofrena situacija dovedena do vrhunca, onda se obično slobodna tržišna privreda označi kao glavni činilac našeg posrnuća.

Naredna stvar za koju bi konkurencija mogla biti optužena jeste cena goriva, a među predstavnicima vlasti već provejavaju ideje da se i ovde lupi maksimalna marža, pa neka ide život, barem do zatvaranja birališta. No, biće da se radi o običnom triku, jer su ovde podeljene karte malo jačim igračima, pa će ova ideja u razradi teško biti sprovedena u delo.

Dugo očekivana liberalizacija tržišta naftnih derivata startovala je sa početkom prošle godine, ali je njena traljava primena bila u punoj srazmeri sa iskrenim namerama zakonodavaca da tržišna konkurencija stvarno i zaživi.

Nisu krajnji kupci još ni stigli da ispitaju efekte novog uređenja tržišta, uvedene su dvojne akcize na gorivo boljeg (uvozno) i lošijeg kvaliteta (domaće), kako i priliči zemlji sa usađenim pogrešnim podsticajima. Posredi je dakle bilo fingiranje liberalizacije tržišta, koje je trebalo da destimuliše uvoz inostranog goriva, a sprečeno je tek u maju prošle godine nakon intervencije Evropske komisije.

Ovo je bio najočitiji primer namere zakonodavca, dok su neophodna veličina skladišnih kapaciteta i druge sitne fore iz nove regulative samo su potvrdile (ne)spremnost države da ukine monopol na ovom polju.

A ono o čemu bi državni činovnici jedino trebali da brinu jeste obezbeđenje što kvalitetnijeg i jeftinijeg goriva krajnjem korisniku, ali je taj cilj očito udaljen svetlosnim godinama i dobro zamaskiran državnim rentama koje ubiraju interesne grupe.

Da se ova slika ipak ne bi previše ogolila, proturiće se kao sada poneki ep o ograničavanju marži, koji bi opštenarodne mase sa zadovoljstvom prihvatile.

U međuvremenu, period uvođenja liberalizacije tržišta poklopio se sa rastom svetske cene nafte što bi dovelo do poskupljenja na domaćim pumpama i da je nova regulativa adekvatno i iskreno primenjena.

Sasvim dovoljno materijala da se za nove domaće nevolje optuži stari mrski neprijatelj - slobodna tržišna privreda.