KAKO PRIVATNO OBEZBEĐENJE TERORIŠE GRAĐANE: Brutalno tuku, retko odgovaraju!

Država nema adekvatan mehanizam kojim bi kontrolisala privatno obezbeđenje u Srbiji koje godinama deluje po vlastitim pravilima ponašanja. Napadi radnika obezbeđenja prečesto se završavaju teškim povredama i smrću žrtava koje su gosti restorana i kafića, festivala na otvorenom, ali i radnici štrajkači.

Nikola Soskić je 17. avgusta 2013. godine bio na beogradskom Bir Festu. Sa jednim kolegom napustio je ograđeni prostor jedne od zabava a obezbeđenje im nije dalo da se vrate, pa je njegov drug nekoliko minuta kasnije preskočio ogradu i šao na zemlju. Obezbeđenje ga nje izbacilo, kao što je pravilo, već počelo da ga tuče.

- Ja sam bio van ograde i kažem 'alo bre ljudi, ubiste čoveka' i ovaj jedan preskače - seća se Soskić.

Tada je radnik obezbeđenja izašao iz ograđenog prostora i krenuo prema njemu.

- Pesnicom me je udario u levo oko, od udarca sam pao. Nakon toga je pritrčao još jedan radnik obezbeđenja i obojica su me šutirali i udarali nogama po glavi. Sve je trajalo nekoliko minuta - priča Soskić.

Radnik obezbeđenja je pobegao, a Soskić je Hitnu pomoć čeko 15-20 minuta, zbog gužvi i preopterećenosti mobilnih mreža. Zbog potresa mozga, slomljenog zuba i operacije oka u bolnici je proveo sedam dana, a posledice povreda oseća i danas.

Soskić je, posle mesec i po dana, prepoznao napadača kao Aleksandra Petrovića, po tetovaži na ruci u policijskoj stanici. Soskić je imao sreće – preživeo je napad.

Istraživanje CINS-a pokazuje da se u poslednjih 10 godina dogodilo preko 50 napada u klubovima, restoranima, na koncertima, pa i tokom štrajkova radnika. Istrage i sudski postipci traju predugo, a kazne ne zadovoljavaju žrtve.

Prema proceni MUP-a, u tom sektoru zaposleno oko 50.000 radnika koji raspolažu približno istim brojem komada različitog oružja, a registrovano je više od 3.000 firmi, vrednosti oko 150 miliona evra.

U novembru 2013. godine Narodna skupština Srbije usvojila Zakon o privatnom obezbeđenju je propisala bezbednosnu proveru kao neophodan uslov da bi se radnici obezbeđenja i direktori preduzeća mogli baviti obezbeđivanjem. Ipak, i dalje nije propisana provera osnivača preduzeća.

Uprkos presudi iz maja 2009. godine, Miloš Srdić koji je osuđen na 14 meseci zatvora zbog nanošenja teških telesnih povreda dok je radio kao obezbeđenje u Kju baru u Subotici, je već u avgustu osnovao firmu za usluge obezbeđenja Srdić Sekjuriti.

- Osetili su svoju moć i bili srećni kad su mogli da me šutaju dok sam ležao bez svesti. Pretrpeo sam takve povrede da je naučna fantastika kako sam ostao živ. Pokidani su mi nervni živci, slomljeni zubi, nagnječena rebra - kaže Srđan Bogić, jedan od dvojice koje Srdić brutalno pretukao.

Milan Topić iz Inđije je u aprilu 2007. godine u Novim Karlovcima, kao radnik obezbeđenja diskoteke „91", nožem presekao arterije i vene lica tada osamnaestogodišnjem Mladenu Babiću i usmrtio njegovog rođaka Jovana Babića. On je osuđen 2012. godine na tri godine i šest meseci zatvora za pokušaj ubistva i nanošenje teških telesnih povreda.

- Do donošenja Zakona (o privatnom obezbeđenju) nije ni postojala norma do koje mere radnik obezbeđenja može da primeni silu i to je jedan od razloga što je u prethodnim godinama dolazilo da brojnih napada. A najveći razlog je što Srbija nema državu i što je ostao da deluje veliki broj bivših policajaca i kriminalaca iz haosa devedesetih i dvehiljaditih, a oni se ne plaše države, sudstva, policije - kaže kriminolog Dušan Davidović.

Za brutalno ubistvo Fedora Frimermana (30) koje se dogodilo u julu 2013. ispred beogradskog splava Sound, policija je privela oko 20 osoba, od čega je četvoro zadržano u pritvoru, a sudski postupak još uvek nije počeo. Fedor je isprebijan na smrt.

Sukobi se događaju između privatnog obezbeđenja i radnika preduzeća u štrajku. Štrajk radnica Jumka na prekinuli su radnici firme Sectracon čiji su osnivači bivši komandant Žandarmerije Goran Radosavljević Guri i biznismen Milomir Joksimović - Miša Omega.

Uniformisani ljudi isključili su im struju u pet ujutru.

- Bilo ih je po četvorica na jednu ženu. To je bilo strašno i danas kad se setim lete mi suze na oči. Koleginicu Snežanu su njih četvorica bacili u lift, držali su je svaki za po jednu ruku i nogu i ispred zgrade je izbacili polumrtvu. Nas su šutirali, udarali otvorenim šakama po ramenima i leđima - priseća se Zorica Đorđević.

I pripadnici obezbeđenja ponekad stradaju. Obezbeđenje splava Amsterdam u Beogradu izbacilo je u januaru 2012. godine Marka Đorđevića sa splava. Iste večeri Đorđevic je pucao na njih i jednog teže ranio, a drugog lakše.

Radnik obezbeđenja na Blejvoču Ivan Cvetković, u noći 16. jula 2012., ubijen je ispred ovog splava, dok je jedan njegov kolega teško je ranjen, kao i slučajni prolaznik. Sumnja se da je na njega pucao Marko Kurtović, kome obezbeđenje nije dozvolilo ulazak na splav zbog sumnje da kod sebe ima oružje.

(Telegraf.rs / Izvor: CINS)