A UZ TO I NE RADE: Čemu služe ulični policajci, dok nas lopovi pljačkaju?

"Služiti i zaštititi", slogan je američke policije, a naše bi, sudeći po prijavama građana koje nam svakodnevno stižu, bio - "Ja nisam odavle". Čuveni citat iz pesme "Zabranjenog pušenja", složićete se, najbolje opisuje letargično i nemarno ponašanje srpskih policajaca, koji umesto da zaštite narod na ulici, uz neverovatne izgovore izbegavaju svoju dužnost.

Preporučujemo

Ovo potvrđuje poslednji u nizu događaja, koji se desio Telegrafovoj novinarki, kojoj policajac nije želeo da pomogne nakon što joj je usred dana na Slaviji ukraden mobilni telefon:

- Dok sam ulazila u autobus, Rom od jedva sedam godina izvukao mi je ajfon iz džepa. Videla sam ga, ali sve se odigralo tako brzo da nisam uspela da ga uhvatim, pa sam pojurila ka najbližem policajcu zamolivši ga da mi pomogne da stignemo kradljivca.

Umesto pomoći novinarka je naišla na "hladan tuš" od strane dežurnog pozornika na ulici.

- Šta da ti radim! Ne smem da mrdnem odavde. Ovo mi je radno mesto - kratko je prokomentarisao policajac, kojem su se uskoro pridružila još dvojica kolega savetujući je da bi joj bilo najbolje da "odmah pozove policiju".

Šokirana devojka samo je procedila: "Prijatelju kako da pozovem policiju kad su mi ukrali telefon! A i vi ste valjda neka policija?!"

Sa sličnim problemom suočio se i naš čitalac, 45-godišnji Darko P, koji je ispričao kako su policajci odbili da izađu na teren nakon što je prijavio da mu je demolirana vespa kojom svaki dan ide na posao.

- Nađem jedno jutro razvaljenu vespu ispred ulaza u jednu gimnaziju. Nakon što sam došao sebi, pozovem policiju da izađe na uviđaj, a oni će mi: "Ma, ne izlazimo na teren zbog motora. Uostalom, sigurno je već kiša sprala sve otiske" - priča za Telegraf ogorčeni čitalac, dodajući da se razvaljena vespa nalazila svega 500 metara od Policijske stanice Vračar!

Ipak, slučaj koji se dogodio našem čitaocu M. R. (30) sigurno će mnoge podsetiti na devedesete godine prošlog veka.

Nakon što je prišao da pomogne vozaču "golfa" na Dorćolu koji ga je upitao za adresu, vozač je iznenada počeo da ga vuče za šal i udara o staklo, da bi ga potom iz sve snage udario vratima.

M. R. je od siline udarca pao na ulicu, a napadač, njegov suvozač i još jedan mladić izašli su na ulicu.

- Kad sam se pridigao, on mi je prišao i nasrnuo na mene, a moju devojku sklonio u stranu. Udario me je dva puta u lice. Uporno sam ga pitao: "Zašto mi to radiš? Hteo sam samo da ti pomognem?!", ali nije se obazirao. Dodatno me šokiralo što mi je u sledećem trenutku povukao kragnu kaputa želeći da me ponovo udari. Uspeo sam da skinem kaput koji je bio raskopčan, a on mi ga je oteo i bacio svom drugu koji ga je ubacio u kola - kaže vidno uzbuđen R. Š. i dodaje da su mu napadači još poručili da je "dobro prošao".

Naš čitalac nije uspeo da zapiše broj registarskih tablica napadača, jer "golf" nije imao registracione oznake. Kad je slučaj prijavio policiji inspektorka mu je samo rekla:

"Znate li koliko ćelavih, krupnih ljudi ima na ulici?".

Logičnog li komentara! Mora da svi ti "ćelavci" voze po centru neregistrovane automobile dok policija opominje zbog pojasa.

Sve ovo navodi nas na pitanje: Čemu služe policajci na ulici, ako ne mogu da se pomere s mesta na kojem stoje? Da li im je dužnost da budu bandere ili da pomažu građanima?

Ili im je možda dužnost, kako nam je nedavno ispričala čitateljka Borka Š. s Vračara, da u jednoj tamošnjoj kladionici po ceo dan igraju elektronski rulet i poker aparate.

Kako bismo čuli i drugu stranu priče nazvali smo MUP Srbije, međutim, niko od nadležnih nije bio raspoložen da nam odgovori na više nego jednostavna pitanja.

(Katarina Vuković)