Šerlok istražuje misteriju ćerke Ajnštajna i Mileve Marić!

U knjizi Tima Simondsa "Šerlok Holms i misterija Ajnštajnove ćerke", u kojoj je navedeno kako je vanbračna ćerka Alberta Ajnštajna i Mileve Marić, Lizerl (Lizica), krajem 1903. nestala negde u Srbiji, Šerlok Holms kaže:

- Javni službenici, sveštenici, monasi, prijatelji, rođaci i tazbina preduzeli su najbezobzirnije napore da pronađu i unište svaki dokument na kom je bilo Lizicino ime. Pitanje je: Zašto?

Čak ni danas nije opštepoznato da je Ajnštajn u svojoj 23. godini dobio vanbračnu ćerku sa Milevom Marić, studentkinjom fizike na ciriškoj Politehnici i kasnije svojom prvom suprugom, piše Blic.

Mileva i Albert ćerkicu spominju kao “Lizerl“ (Lizicu), a život joj je, izgleda, bio kratkog veka. Posle 21. meseca života nigde se više ne spominje.

Sudbina ove devojčice ostaje predmet misterije i nagađanja. One koji su voljni da misteriju istraže put obavezno vodi u Srbiju. Pročešljavaju registre i arhive u crkvama, manastirima i sinagogama širom Vojvodine, u kojoj se rodila i proživela svoj kratki život. Ali uzalud.

Većina istraživača zaključuje da je dete bilo rođeno s ozbiljnim oštećenjem mozga. Srpskim birokratskim rečnikom toga doba, to bi se okarakterisalo kao “akutna glupost”.

Kasnije, kada je drugi Milevin i Albertov sin Eduard dobio težak oblik šizofrenije, Ajnštajn je tvrdio da je u pitanju nasledni poremećaj od Marićevih. Lizino stanje je, međutim, verovatno predstavljalo posledicu teškog porođaja - zbog Milevinog urođenog iščašenja kuka. Tri teorije daju moguće objašnjenje, ali sve su zasnovane na nagađanju tipa "mora da je".

Prva: Mora da je Liza umrla u epidemiji šarlaha, koja je 1903. harala u Novom Sadu.

Druga: Mora da su je usvojili porodični prijatelji iz Beograda.

Treća: Mora da je smeštena u neki dom za decu s posebnim potrebama. U knjizi “Misterija Ajnštajnove ćerke” Holms i Votson doći će i do četvrte, vrlo dramatične teorije.

(Telegraf.rs)