ISPOVEST MAJKE SEDMORO DECE: Goli smo bežali od vatre, sve nam je izgorelo! (FOTO)

Biljana Trninić, izbeglica iz Hrvatske čiju je porodicu "Oluja" naterala na beg u Paraćin 1995, pobegla je od puške, ali je i u Popovcu morala da beži od vatre iz stana u zgradi za kolektivno stanovanje u ovom paraćinskom selu, čiji je treći sprat potpuno izgoreo 8. decembra.

- Dok smo spavali, najstarija ćerka Jasmina te kobne noći probudila nas je i videli smo da je soba puna dima. Zgrabili smo najmlađu decu i istrčali napolje, jer je zgrada već počela da gori. Sve što smo imali izgorelo nam je te noći. I nameštaj, i udžbenici i đački ranci, bela tehnika, odeća i obuća, namirnice... Zbog toga što smo živi svake godine kolač ću mesiti tog 8. decembra, ali u panici sam jer moja deca, suprug i ja nemamo ama baš ništa svoje – priča za Telegraf.rs Biljana.

Centar za socijalni rad privremeno je zbrinuo svih šest porodica koje su ostale bez ičega, među njima i Trniniće. Utočište im je pružio sused Boža Milovanović, koji ih je primio u staru roditeljsku kuću u dvorištu.

Dok je požar besneo, najmlađi Trninići banuli su usred noći kod njega. Deca gola i bosa. Odlučio je da ih nekakao zbrine sve. Soba u kojoj Trninići privremeno žive topla je, ali, sve što ova nesrećna porodica ima – dao im je čika Boža, a deci garderobu – njihovi školski drugovi.

- Spavamo svi ovde, na tri kauča. Sve što ovde vidite je čika Božino – od šporeta i drva na koja se grejemo, do šerpe, viljuške, kašike... Posuđe nam nedostaje jer nas je mnogo, a tanjira i sudova malo. Nedostaju nam i posteljina, ćebad, jorgani... Centar za socijalni rad nam plaća ovaj smeštaj i pomaže nam. Petoro dece od sedmoro, pohađa seosku školu. Njihovi drugovi su se organizovali i prikupili nešto garderobe, obuću i knjige. Međutim, sve je to za duži period nedovoljno. Ne znam kako ćemo ako, ne daj bože, moramo da izađemo odavde na ulicu – kaže Biljana.

Jasmina (15), Jovana (14), Jelena (12), Jovan (11), Aleksandar (9), Bojan (7) i Aleksandra (5) svijaju se oko majke i oca Bojana, svesni tragedije koja ih je zadesila. Od njih sedmoro samo je najstarija Jasmina srednjoškolka. Petoro je osnovaca, dok najmlađa Aleksandra još nije krenula u školu. Svi su čisti i nose garderobu svojih drugova.

Njihovi roditelji kažu da ih je nesreća pogodila tek što su uspeli da se nekako skuće u stanu, gde ih je Centar za socijalni rad smestio pre pet godina. Oboje su bez škole, siromašni, a zarađivali su nadničeći.

Na sreću, Trniniće voli celo selo. Popovčani ih leti zovu da im pomažu u sezonskim poslovima, pa su samo desetak dana pre požara uspeli da kupe zamrzivač. I on je izgoreo.

Posla u selu zimi nema, a Trninići iz formalnih razloga nemaju pravo na materijalno obezbeđenje. Nemaju čak ni dečji dodatak, jer je Bojan nasledio neke njive od roditelja s kojima ne zna šta će.

Ipak, paraćinski Centar za socijalni rad pomagao im je i pre ove tragedije koja ih je zadesila, a pomaže im i dalje.

Iz opštine je najavljeno da će zgrada u kojoj su živeli da se na proleće renovira, a iz Centra da će ovu porodicu onda da vrate u njihov stan.

(Z. R. P.)