KONAČNO: Popis Srba poginulih u svim ratovima, do sada uneto 135.000 žrtava!

Srpski narod je u 20. veku pretrpeo ogromne civilne i vojne žrtve, koje ni do danas nisu pobrojane.

Na sastanku 28 predstavnika kulturnih i naučnih institucija, nevladinih organizacija i udruženja iz Srbije i Republike Srpske dogovoren je konkretan plan rada na pravljenju jedinstvene baze podataka sa imenima i prezimenima, do kojih se može doći, svih stradalnika u ratovima, i to: u dva balkanska, dva svetska, jednom jugoslovenskom - građanskom i NATO agresiji.

- Veličina jednog naroda ogleda se i u odnosu prema precima. O tome koliko su Srbi u tome podbacili govori činjenica da ne postoji evidencija grobalja ni tačni podaci o broju poginulih ratnika Balkanskih ratova ni Prvog svetskog rata. Ne postoje čak ni tačni podaci o poginulim u ratu NATO protiv Srbije 1999. Ove poražavajuće činjenice okupile su ljude voljne da započnu pravljenje jedinstvene baze podataka srpskih žrtava u 20. veku - kaže prof. dr Veljko Đurić Mišina, v. d. direktora Muzeja žrtava genocida.

Ova institucija je s nevladinom organizacijom MIPA bila inicijator sastanka na kome je dogovoreno kako da se pristupi popisu stradalih

Vojni arhiv već godinu dana pravi bazu podataka vojnih žrtava ratova od 1912. do 1918. godine.

- Popisuju se samo vojne žrtve, jer samo o njima postoje podaci, do sada ih je 135.000 uneto u bazu podataka. Postoji ukupno tri miliona dokumenata o Prvom svetskom ratu samo u centralnom arhivu i svi oni moraju da se pregledaju, ali i lokalni arhivi prave svoje baze podataka - rekao je načelnik Vojnog arhiva, pukovnik Milorad Sekulović.

Učesnici sastanka priznaju da će broj imena stradalih Srba biti samo donja granica ukupnog spiska stradalih koji će zauvek ostati otvoren.

- Ni režim kralja Aleksandra, ni kasnije Brozov nisu bili zainteresovani za popisivanje srpskih žrtava. Aleksandar nije želeo popis srpskih žrtava u prvoj Jugoslaviji jer bi se pojavilo pitanje za šta su oni ginuli. Komunistički režim nije hteo popis jer bi on doveo u pitanje takozvanu jugoslovensku revoluciju u kojoj su lavovski deo žrtava dali Srbi. Poslednji popis žrtava u Drugom svetskom ratu uradio je Subnor 1964. Ti podaci otkriveni su tek 1992, a imaju i nedostatke. Naravno, u njima nema žrtava komunističkog terora čije su glavne žrtve Srbi - kaže Đurić.

On podseća da je Ozna 1945. otela arhive Dijane Budisavljević koja je spasavala živote srpske dece zatočene u ustaškim logorima, tako što ih je smeštala u hrvatske porodice i objekte Katoličke crkve. Pavelić je dozvolio da im se životi poštede, pod uslovom da budu odgajeni kao Hrvati i katolici.

(Telegraf.rs / Izvor: novosti.rs)