U sudovima tri miliona nerešenih predmeta

Oko 3,3 miliona zaostalih predmeta nalazi se u sudovima opšte i posebne nadležnosti u Srbiji. Taj broj se godinama ne smanjuje, pa je problem dugog čekanja na pravdu, odnosno neefikasnosti sudstva, prepoznat u Strategiji reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018, gde je kao prioritet navedeno upravo rešavanje zaostalih predmeta.

Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, formirao je nedavno komisiju za rešavanje starih predmeta. Do početka decembra, sudije su bile dužne da mu dostave izveštaje o predmetima starijim od pet godina.

Izmenama Zakona o uređenju sudova propisano je da svaki građanin može podneti sudu zahtev za zaštitu svog prava na suđenje u razumnom roku, kao i zahtev za naknadu štete zbog povrede ovog prava.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević smatra da država treba da omogući takve uslove da sudije ne budu opterećene prevelikim brojem predmeta, jer će se, u suprotnom, uvek naći neki predmet u kome nije poštovano pravo na suđenje u razumnom roku.

- Zato ne verujem da će se stanje poboljšati sa novoustanovljenom mogućnošću da stranka koja je nezadovoljna brzinom kojom se postupa u njenom predmetu, povede spor zbog toga pred sudom više instance. Dobićemo samo veći broj predmeta i lečićemo posledicu, a ne uzrok - smatra Boljevićeva.

Ona konstatuje da je ovo rešenje je uvedeno i pored ukazivanja i Društva sudija i Venecijanske komisije da se prethodno dobro analiziraju njegovi efekti.

- Iako imamo najveći broj predmeta u Strazburu, više od 70 odsto njih odnosi se na dve velike grupe predmeta koje su srpski sudovi okončali: na nejednako postupanje u predmetima ratnih rezervista i na izvršenje sudskih odluka radnika koji od svojih, sada privatizovanih preduzeća, potražuju naknade iz radnog odnosa. Od svih predmeta u kojima je Strazbur doneo odluku protiv Srbije, 26 odsto odnosi se na povredu prava na suđenje u razumnom roku, dok je u dve trećine slučajeva reč o povredi drugih prava, od kojih prava na pravično suđenje u 22 odsto slučajeva - objašnjava Boljevićeva.

Ona smatra da je mnogo veći problem nedovoljna nezavisnost sudstva i pad kvaliteta sudske zaštite.

(Telegraf.rs / Izvor: Danas)