KAUNTER STRAJK: Od kompjuterske igrice do teške bolesti zavisnosti!

Na nedavno održanom finalu Evropskog prvenstva u igrici "Kaunter strajk" koje je održano u Hotelu "Kristal" u Beogradu pobedu je odnela reprezentacija Danske, koja je pobedila Francuze sa 3:1 u "mapama", kako se nazivaju teniskim rečnikom setovi u ovoj igri.

Onaj ko ne poznaje svet "gejmera" pri ulazu u salu u kojoj se održavala ovaj meč pomislio bi da se radi o prezentaciji nekog novog brenda kompjutera ili televizora. Prizor kada uđete u salu je veoma čudan. Na najnovijim modelima kompjutera sede mladići, ne stariji od 20 godina, s obe strane sale, dok je između njih baner sponzora.

S druge strane su postavljene stolice za publiku koja može pojedinačno da prati šta radi svaki igrač, jer je svaki kompjuter povezan s ogromnim monitorom televizora, pa se jasno vidi učinak svakog igrača. Sve je povezano kablovima, sa zvučnika odjekuje elektronska muzika, a u uglu se nalazi mikseta i kompjuter pored koga sedi komentator, jer se bitka igra "onlajn", pa su svi oni koji su hteli da je posmatraju mogli to da urade bez obzira na to gde žive.

Pošto je sala bila mala za sve zainteresovane, čije godište takođe nije prelazilo ono koje su igrači, van sale je bio projektor, tako da i oni koji nisu mogli da uđu u salu mogli su da prate sve detalje bitke. Članovi ekipa su i mnogo pre 17 časova, za kada je bio zakazan početak igre, bili za kompjuterima i "zagrevali se" za predstojeći dvoboj.

Ukratko, svako od igrača ima svog vojnika koji sa svojim timom pokušava da ubije protivničku stranu. Na raspolaganju su im brojna oružja, a timovi imaju veliki broj strategija pomoću kojih treba lakše da eliminišu suparnike. Na početku, kao i pred fudbalsku utakmicu, bacanje novčića, a zatim intoniranje himni učesnika finala i uvodna reč organizatora.

A onda početak "rata"! Ekipe kreću jedna na drugu i pokušavaju pištoljima, bombama, noževima i automaskim oružjem da likvidiraju protivnika. Publika glasno navija za svoju omiljenu selekciju, a nakon svake partije unutar jedne mape radost kao kada se u fudbalu postigne gol.

Na svakom od lica ovih mladića čija je pažnja više sati bila prikovana za ekran jasno se odslikava radost kada "ubiju" protivnika i neverica kada bude ubijen. Za običnog posmatrača, kome kompjuter služi da radi na njemu i da šalje i prima mejlove, sve je previše komplikovano, jer se svaki od takmičara kreće previše brzo i nemate šansi da bilo šta ukapirate dok se bitka uveliko vodi.

A rat je i te kako potrajao - i to čak šest sati! Počeli su zvanično s igrom koji minut pre 18 časova, a završili nešto pre ponoći.

Pauze su nastajale jedino zbog tehničkih problema, a jedna od njih je bila zbog toga što se reprezentativcu Francuske pokvario miš, pa dok nije dobio odgovarajuću zamenu, nije hteo da nastavi igru.

Gotovo neverovatno zvuči podatak da su igrači proveli maltene ceo dan ispred monitopra kompjutera, ali da se na njihovim licima nije mogao nimalo primetiti umor i iscrpljenost. Na kraju se svodi bilans a gledaoci imaju različita mišljenja u vezi s ishodom meča.

Jedni tvrde da su Francuzi imali slabo veče, drugi da su Danci jednostavno prejaki, a to se potvrđuje činjenicom da su pre Francuza pobedili Šveđane, jedne od glavnih favorita. Sve je završeno čestitanjem i uručivanjem nagrada sponzora.

Inače, "Kaunter strajk" je jedna od najpopularnijih i najzaraznijih igara na svetu, koju igraju milioni igrača. Ona spada u igre kao i što je "LOL", a to su igrice koje imaju slične simptome kod igrača koje izazivaju klasičnu zavisnost.

Defektolog  Milan Radovanović, koji se bavi problemom dece koji su zavisni od igrica, naveo je svojevremno da igranje izaziva istu zavisnost kao i heroin!

- Imali smo primer osobe koja se skidala s igrice i koja je imala glavobolje praćene drhtavicom sedam nedelja! Kod heroinskog zavisnika kriza traje duplo manje i za njih postoje lekovi koji im olakšaju krizu, dok za zavisnost od interneta oni ne postoje - naglašava defektolog za Telegraf.rs, dodajući da je broj zavisnika u Beogradu sve veći.

On objašnjava da je proces lečenja i odvikavanja dug.

- Sam proces traje godinu dana i liči na tretman odvikavanja od patološkog kockanja, koji je najgori oblik zavisnosti. Naši pacijenti imaju mogućnost da koriste internet tokom lečenja, s tim što su im sadržaji na koje su "navučeni" zabranjeni - kaže Radovanović, koji se na klinici "Entera" bavi terapijom lečenja zavisnika od ove igrice.

O zavisnosti o igricama govore i nekada strastveni igrači. Jedan od njih, Danijel Stanković, sada diplomirani inženjer, navodi da je igranje ove igrice veoma "zarazno", i da stanje opsesivnog igrača podseća na narkomansku zavisnost, jer je veoma teško "skinuti" se sa nje.

- "Kaunter" sam počeo da igram još u osnovnoj školi, pa i u srednjoj, ali nisam bio previše zainteresovan. Kada sam krenuo na fakultet, sasvim slučajno sam otišao u igraonicu sa prijateljima da se podsetimo "starih dana". Oduševili su me uslovi u igraonici, vrhunska oprema, ogromni monitori, brz internet, klopa, sokovi, slatkiši, toalet, klima-uređaj... imali su sve što treba. Počeo sam da dolazim iz dana u dan po sat-dva, a onda je to preraslo u nešto hronično - kaže on i napominje da je ponekad znao dnevno da "zaglavi" po 20 sati, ode kući, odspavam i vrati se opet".

- Izgubio sam potpuno osećaj za vreme i prostor, a plašio sam se sunca, jer se igraonica nalazila ispod zemlje. Nekada bi znali i po dva dana bez prestanka, sa kratkim pauzama, da ostanemo da igramo. Usled konstantnog igranja postao sam dobar igrač, pa mi je značilo što su me zvali da igram u nekim timovima. Svakodnevno sam trošio oko dve hiljade dinara, što na vreme, što na hranu dok sam bio tamo. Taj period trajao je oko pola godine, a prijatelji su ozbiljno počeli da se brinu za mene. Imao sam jedino taj svet "Kauntera" i te ljude sa kojima sam igrao, a za ostale me nije briga - objašnjava Danijel.

- Posle određenog vremena shvatio sam da ne može više tako, da uništavam sebe i da sam izgubio život i prestao sam da odlazim u igraonicu. Teško mi je padao život bez  "Kauntera", a ostavljanje istog je kao kod ostavljanja cigareta i alkohola. Vrlo mučno dok se ne uspe. Ipak, uspeo sam potpuno da se izvučem iz tog sveta, sada tek ponekad uđem da odigram mapu-dve i nemam više želju da igram duže kao pre - napominje on.

(Telegraf.rs)