Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Dejan
Palijativno zbrinjavanje nije samo za stare, nego i za mlade ljude koji boluju od teške i neizlečive bolesti. Takođe, palijativno zbrinjavanje pruža podršku i članovima porodice... kao i podršku u periodu tugovanja. Ako se neko poziva da radi palijativno zbrinjavanje, onda neka se zapita da li radi celovito i multidisciplinarno ili fragmetarno i periodično... Sve pohvale za Belhospis!
beba
Nemojte da zaboravite medicinsko osoblje u kucnom lecenju koje postoje pri svakom domu zdravlja u Beogradu.Uglavnom se bave palijativnim zbrinjavanjem bolesnika u terminalnom stadijumu maligniteta.Sve pohvale za te vredne i pozrtvovane ljude.
Jovana
Ovo je bas divno i humano...lepo je da u Srbiji postoje ustanove koje se bave starim i bolesnim licima.Sve pohvale. Uz to bi i dodala da u Nisu postoji Integrisani centar za stara i invalidna lica koji je u sklopu Centra za socijalni rad,koji pruza besplatne usluge starim i invalidnim licima,obilaze stare i usamljene ljude,kojih ima u velikom broju u Nisu,i pored raznih usluga koje pruzaju,uvek imaju vremena za razgovor,savet i psiho socijalnu podrsku lica kojima je nekada to preko potrebno.Sve pohvale za institucije takvog karaktera.Nazalost u danasnje vreme su neophodne.