ČEGA SE SRBI NAJVIŠE PLAŠE? Zatvoreni prostor, promaja, letenje, mrak, oluja...

Sudeći po praksi psihijatara i psihologa, Srbi najčešće pate od klaustrofobije - straha od zatvorenog prostora, a odmah za njom, po učestalosti je i agorafobija, strah od otvorenog prostora.

Iako se reč fobija često zamenjuje rečju strah, one ne znače isto i ne predstavljaju isto. Fobija se definiše kao neracionalan ili neosnovan strah od ideja, objekata i situacija.

Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, fobije spadaju u širu grupu neurotičnih poremećaja. Međutim, zbog njihove rasprostranjenosti i učestalosti one se uglavnom prihvataju kao problem jer svaki čovek u određenom obliku pati od neke fobije. Najbolja podloga za razvijanje fobije je traumatično iskustvo.

Iako je fobija od zmija, primera radi, osnovana, jer bi ona zaista mogla da nas povredi, situacije u kojima bi to moglo da se desi nisu preterano česte. Prema neki istraživanjima, skoro četvrtina populacije ima fobiju od životinja, visine, letenja, bolesti, oluje, mraka.

Ipak, američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje tvrdi da 10 odsto od ukupne populacije odraslih ima neku fobiju.

S druge strane, Srbi najčešće pate od klaustrofobije i agorafobije, odnosno paničnog straha od zatvorenog i otvorenog prostora.

- Teško je napraviti generalizaciju od kojih fobija Srbi najčešće pate. Ipak, ima mnogo pacijenata koje muči klaustrofobija, fobija od zatvorenog prostora. S njom se relativno najčešće susrećem. Druga po učestalosti je agorafobija, fobija od otvorenog prostora. Nju pogotovo imaju ljudi koji su imali problema s pritiskom i oni koji su kolabirali nekada na otvorenom prostoru, pa se boje da će se to ponoviti - navodi Aleksandra Janković, psiholog.

Prema njenim rečima, česta je i fobija od visine, akrofobija, ali i kombinacija akrofobije i klaustrofobije.

- Ove fobije, po učestalosti, prate i fobije koje su u vezi s bolestima. Njih prati i opsesivno ponašanje poput, recimo, opsednutošću higijenom. Takođe, tu je i glosofobija - strah od javnog nastupa, koja dolazi do izražaja pred javna istupanja ili, recimo, na ispitima. Treba istaći i da popularna paraskavedekatriafobija, odnosno strah od petka 13. nema baš karakter fobije. Prilično je rašireno uverenje da je to dan kada treba biti pažljiv i taj paganski deo bića prisutan je kod mnogih - dodaje Jankovićeva i objašnjava da je fobija od broja 13 ili triskaidekafobija, praktično fenomen koji se susreće i kod visoko obrazovanih ljudi.

Takođe, treba napomenuti i da fobija od bolesti nije isto što i hipohondrija, a karakteriše je između ostalog, stalno preispitivanje fizičkog zdravlja i potreba da se neki simptomi stalno proveravaju.

Sudeći prema kliničkim pregledima, najzastupljenija fobija kod Srba, ali i u svetu, jeste agorafobija, odnosno strah od otvorenog prostora, koja kod nas čini skoro 60 odsto svih fobija. Iako postoje fobije koje ne moraju da ometaju svakodnevicu, teži oblici agorafobije u potpunosti parališu pacijenta i ograničavaju njegovo kretanje.

Ipak, postoje i neke, najblaže rečeno, bizarne fobije. Penterafobija je strah od tašte, aritmofobija od brojeva, hipotomnostroseskvipedaliofobija predstavlja strah od dugih reči, a ablutofobija - od kupanja. Agirofobiju imaju oni koji se boje ulica i raskrsnica, ergofobiju oni koji se boje rada, a arakibutirofobiju oni koji se boje da će im se puter od kikirikija zalepiti za nepca.

Nijedna fobija nije bezazlena, a bitnije od njenog uzroka je izlečenje pacijenta. Iako je u Srbiji to i dalje tabu tema, najbolji izbor je odlazak psihologu ili psihijatru koji će na najbolji način moći da pomogne nekome da se oslobodi fobije.

(Marija Stojanović)