Rate kredita porašće skoro duplo!

Građani kojima je kredit u valuti evra, čija je kamata vezana za euribor, uskoro bi mogli da pretrpe ozbiljne gubitke. U Evropskoj centralnoj banci iznos ove bazne kamate trenutno je na istorijskom minimumu od 0,25 odsto. Ekonomisti i bankari smatraju da će euribor u budućnosti krenuti naviše.

U naredne dve do pet godina euribor bi mogao da se vrati na predkrizni nivo. Za  ovu šestomesečnu referentu kamatnu stopu vezena je većina dugoročnih kredita i ako dostigne maksimum od 5,04 odsto iz 2008, mesečne rate kredita bile bi veće i do 40 odsto.

- Očekivano je da već za dve do pet godina euribor dođe na vrednost iz pretkriznog perioda, odnosno da iznosi od 1 do 1,5 odsto. Od tog trenutka treba očekivati i da svi krediti koji se vezuju za euribor budu skuplji - ocenio je za "Alo!" Dušan Uzelac, direktor portala "Kamatica".

Da bi se sprečilo značajnije povećanje rata za otplatu već odobrenih zajmova, banke bi morale klijentima izaći u susret smanjivanjem bankarske marže kao fiksnog dela kamate, što Uzelac smatra malo verovatnim.

- Možda će banke zbog konkurencije izaći u susret novim klijentima, ali malo je verovatno da će kroz smanjenje bankarske marže rasterećivati građane sa već postojećim kreditima - rekao je Uzelac.

On upozorava građane da ne veruju pričama da je uzimanje kredita povoljno zbog rekordno niskog euribora.

Dr Lidija Barjaktarović sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, smatra da će euribor da raste u tempu oporavka evropske privredne aktivnosti. Ona ističe da su kamate, zbog visokog "rizika zemlje", na našem tržištu inače visoke.

- Ne očekujem značajniju korekciju euribora u kraćem roku, ali bi za dve do pet godina moglo doći do povećanja. Ne verujem da će se tada banke odreći zarade i sniziti marže, ali bi ipak bilo dobro da u toj situaciji podele rizik sa klijentima - smatra Barjaktarovićeva.

Ugovaranju novog oblika kamate, promenljive, ali u ograničenom rasponu bio bi najpravedniji način za podelu kreditnog rizika, ocenjuje Barjaktarovićeva.

- To znači da klijent ugovori kamatu koja, bez obzira na tržišna kretanja euribora, ne bi mogla da iskače iz nekog prihvatljivog ugovorenog okvira, recimo od dva do sedam odsto. Ovakva praksa uveliko postoji u razvijenim zemljama i ne vidim razlog zašto je ne bi prihvatio i naš bankarski sistem, kao alternativu visokoj fiksnoj ili rizičnoj promenljivoj kamati - zaključila je Barjaktarovićeva.

(Telegraf.rs / Izvor: Alo)