SRBIJA, ZEMLJA KOCKARA: Svaki drugi stanovnik igra neku igru na sreću

Oko tri milona ljudi u Srbiji igra neku vrstu igara na sreću, a svaki peti koji svoj novac investira u slučajnost može da postane patološki kockar. Tanka granica između bezazlene zabave i skupe bolesti zavisnosti čini da sve veći broj ljudi traži lečenje zbog zavisnosti od kocke.

U siromašnom društvu u tranziciji, kakvo je već predugo vremena i srpsko, karakteristična je želja velikog dela stanovništva za lakom i brzom zaradom. To je i jedan od razloga zbog kojih je kockanje u Srbiji svake godine u porastu. Za oko trista hiljada ljudi u našoj državi može se smatrati da boluju od zavisnosti koja je vezana za kockanje, bolesti koja se leči teže i od zavisnosti od droge.

Sve je veći broj i žena i maloletnika koji se kockaju i prijavljuju da bi se izlečili. Mada je maloletnicima ulaz u kockarnice zabranjen, a objekti igara na sreću moraju od škola da budu udaljeni najmanje 200 metara, većina patoloških kockara počela je da se kocka u maloletničkom dobu, čak i u osnovnoj školi. Kockarnicama i kladionicama, kao tradicionalnim mestima namenjenim kockanju, sve više se pridružuju i nova poprišta igara na sreću, u čemu veliku ulogu ima internet.

Bolest zavisnosti nastaje onda kada igra više nije samo dobra zabava, na koju se troši unapred određena i izdvojena suma novca, već kada taj novac u rukama igrača gubi svoju realnu vrednost i postaje samo sredstvo koje omogućava igraču da ostane "u igri” koliko god je moguće duže. Zato i nije iznenađujuć, naizgled šokantan podatak, da postoje ljudi čiji se dugovi zbog kockanja mere u stotinama hiljada evra.

Kako kaže psihoterapeut Jasmina Leković iz Centra za prevenciju i lečenje patološkog kockanja "Život nije igra“ iz Novog Sada, osoba koja je zavisna od kocke ne može da kontroliše impuls za kockanjem i onda ulaže sve veći novac kako bi dobila zadovoljstvo koje je ranije imala sa mnogo manje novca.

- Ono što je zajedničko osobama koje se patološki kockaju jeste da ne tolerišu neprijatnost, što znači da, kada osete neke neprijatne emocije, oni beže od realnosti u kocku, odnosno beže u kockarnice kako bi se tamo opustili i dobili neku dozu zadovoljstva i trenutne sreće - kaže Lekovićeva.

Miloš je u svojim dvadesetima i "mnogo voli da se kocka”. Sve je počelo pre sedam godina, prvo na slot aparatima, a kada su ga oni "smorili”, počeo je da igra i rulet.

- Kockanje izaziva neku vrstu adrenalina u meni... Jednostavno, ne razmišljam o drugim stvarima. Jako mi je zanimljivo da sedim tu sa tim ljudima, da pričam, da stavim čip u taj neki broj i da, eto, čekam da padne kuglica i da vidim šta će biti - kaže on. Na pitanje o najvećem gubitku, kroz smeh odgovara: "Najveći gubitak mi je bio negde oko 700 evra, ali sam i dobijao mnogo para. Sve u svemu, kockari su uvek u minusu.“

Miloš još uvek misli da može da kontroliše kockanje, a kada ne bi mogao, potražio bi pomoć: "Mislim da to jeste zavisnost, ali za razliku od droge može da se kontroliše. Zavisi kolika ti je suma novca. Ja bih rekao koliko para toliko muzike.“

Psihoerapeutkinja Ivana Pavlović iz Centra kaže da na osnovu rada sa pacijentima može da kaže da je kod nekih ozbiljnijih slučajeva zavisnosti od kocke potrebno minimum šest meseci da bi osoba uspostavila stabilnu apstinenciju, a više godina terapije da bi bila potpuno izlečena.

- U početku radimo na tome da osoba sagleda dobitke i gubitke, šta je dobijala kockajući se, a šta je gubila i gledamo da ti gubici prevagnu, gde osoba postaje svesna da je u problemu. Oni uglavnom u početku nisu svesni da su u problemu. Oni misle da su trenutno pogrešili i da će se izvaditi, pa će nastaviti dalje. Radimo na tome da osoba promeni neke navike, da se bavi zdravijim načinom života, da tu energiju kanalše na druge aktivnosti, kao što su hobi, sport, ili nešto treće što je društveno prihvatljivo - objašnjava Pavlovićeva.

Osobe koje patološki kockaju najčešće počnu da koriste i neke psihoaktivne supstance, a nije redak slučaj da, u potrebi za novcem koji bi iskoristili za kockanje, počine i različita krivična dela. Krađe, pronevere, falsifikovanja i zloupotrebe službenog položaja nisu retki slučajevi kod osoba koje su zavisne od kocke.

Alarmantno je i to da je Srbija posle Bosne i Hercegovine zemlja sa najvećim brojem kladionica i kockarnica po glavi stanovnika u Evropi. Zato je i pokrenuta akcija kojom se zagovara "odgovorno kockanje”, odnosno preporuka da ljudi u kladionice i kockarnice odlaze da se zabave i druže, a ne da zarade novac. Koncept koji zagovaraju poznati lanci kockarnica i kladionica u Srbiji deluju prvenstveno post festum, jer se iz godine u godinu povećava i broj onih koji se kockaju, ali i broj onih koji potraže lečenje.

(Telegraf.rs / Izvor: Žurnalist /Marija Zemunović)