PRVA SRPSKA HEROINA U MIROVNOJ MISIJI: Čast je biti žena oficir u Vojsci Srbije (FOTO)

Poručnik i prva žena oficir Vojske Srbije koja nosi plavu beretku u multinacionalnoj mirovnoj misiji, dr Nataša Stošić, ekskluzivno za Telegraf.rs iz Kinšase govori o motivima da bude profesionalni vojnik, životu u Kongu, da li ima problema s muškarcima i o problemima s kojima se sreće na ovoj mirovnoj misiji.

Poručnica Stošić izabrana je između više kandidata koji su konkurisali za odlazak u mirovnu misiju da u Kinšasi provede pola godine, a odmah nakon objavljivanja vesti da je ona prva dama Vojske Srbije u plavim beretkama, počeli su da je porede sa srpskom heroinom.

Nakon završetka Medicinskog fakulteta u Nišu i škole rezervnih vojnih starešina primljena je u sanitetsku službu Vojske Srbije. Posle više od dve godine na početnim vojničkim dužnostima, na mestu komandira Drugog tima u četi za obuku sanitetske službe Centra za obuku logistike Komande za obuku, poručnica je priliku da svoje znanje i umeće pokaže u Kongu.

  Otkud želja kod jedne lepe devojke da bude profesionalni vojnik Vojske Srbije?

- S obzirom na to da je funkcionisanje u sistemu u kome su unapred definisana pravila, načela i norme u skladu sa mojim karakterom, donošenje odluke za stupanje u Vojsku Srbije nije bilo tako teško. Svaka dužnost koju pojedinac obavlja u sklopu Vojske Srbije sa sobom nosi veliku odgovornost i izazove, ali ukoliko se svim zadacima koje dolaze sa činom i dužnošću pristupa savesno i stručno, obavljati posao oficira nije teško.

  Postali ste prva dama oficir Vojske Srbije u mirovnoj misiji, šta Vam to govori i koliko Vam to znači?

- I sama pomisao da ste u nečemu prvi, pogotovo kada se radi o tako odgovornom zadatku u sklopu multinacionalnih operacija može samo da imponuje, naročito što ste na osnovu određenih parametara i kriterijuma izabrani od strane odgovornih lica za izvršenje ovakvog zadatka.

  Kakav je život u Kongu i kako su primljeni kod lokalnog stanovništva predstavnici mirovne misije?

- U odnosu na život u mestu iz koga dolazim, život u afričkoj zemlji ima svoje specifičnosti, pre svega u pogledu težih klimatskih uslova, drugačije ishrane, kulturoloških razlika, opasnosti od pojave tropskih bolesti i dr., što sa sobom nosi i potrebu za prilagođavanjem u određenoj meri. U odnosu sa lokalnim stanovništvom potrebno je, najpre, savladati određenu dozu opravdane rezervisanosti, ali kad se to premosti, interakcija je sasvim korektna, čak i prijatna.

  Ispričajte nam neku anegdotu uz perioda koji ste do sada proveli u Kongu?

- Mada su gotovo sve situacije u kojima sam se do sada našla nove, interesantne i vredne prepričavanja, fascinantna mi je činjenica da oznaku sa prezimenom koju nosim na uniformi mogu u trenutku da pročitaju svi pripadnici lokalnog stanovništva, bez obzira na njihovo obrazovanje, uzrast ili pol.

  Na koje probleme i opasnosti ste nailazili u mirovnoj misiji?

- Najveći problemi javljaju se prilikom transporta pacijenata sanitetskim vozilom, a tiču se opasnosti koje nastaju usled nepoštovanja saobraćajnih propisa od strane ovdašnjih vozača i nedovoljno regulisane saobraćajne signalizacije, što od nas zahteva izuzetnu pažnju i brzo reagovanje, kako bi se izbegle moguće nesreće i nezgode. Osim toga, neophodno je i striktno poštovanje regulativa definisanih od strane UN, a koje su vezane za izbegavanje rizičnih mesta i situacija.

  Da li stignete da se družite i sa ostalim oficirima iz drugih zemalja i sa kim najviše vremena provodite?

- U sklopu baze u kojoj smo smešteni nalaze se i pripadnici Oružanih snaga Urugvaja, Indije, Senegala, Bangladeša i Gane, pa smo, shodno tome, sa oficirima iz ovih zemalja u najčešćem kontaktu. Zbog prirode posla učestala je komunikacija i sa licima koja rade u sklopu UN, a koja dolaze iz svih krajeva sveta.

 Kako se čujete sa porodicom?

- Kontakt sa porodicom ostvarujem preko društvenih mreža na internetu i putem mobilnog i fiksnog telefona.

  Da li se momci uplaše kada čuju da ste oficir u vojsci?

- Do sada nisam stekla utisak da me to što sam oficir Vojske Srbije ograničava u bilo kom pogledu, čak su uglavnom reakcije na datu činjenicu bile pozitivne.

  Da li vojnici muškog roda izvršavaju vaša naređenja sa osmehom na licu?

- Izvršavanje naređenja u odnosu pretpostavljeni - potčinjeni nije u vezi sa rodnom pripadnošću, a odgovor na pitanje da li vojnici muškog roda imaju osmeh na licu moraćete da potražite od istih.

(Darko Zlojutro)