DAN REPUBLIKE: Sinonim za svinjokolj, sećanje na bivšu državu i pionirske marame! (FOTO) (VIDEO)

Iako zvanično već 21 godinu ne slavimo Dan republike, većina stanovnika dovoljno starih u Srbiji se sa radošću seća vremena kada se slavio ovaj praznik. Poslednji put u Srbiji je obeležen 2001. godine. Ukinula ga je Savezna skupština krajem 2002. godine.

Dan republike se slavio u znak sećanja na 29. novembar 1943. godine, kada je održano Drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, u Jajcu, u Bosni i Hercegovini.

Podsetimo, na zasedanju, u lokalnom Domu kulture, bilo je prisutno 142 delegata iz svih krajeva buduće zemlje. Predsedavao je predratni predsednik skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca doktor Ivan Ribar. Odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a pročitane su nešto pred ponoć 29. novembra, pa je taj datum uzet kao datum njihovog donošenja. AVNOJ je konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije.

Posle završetka rata, prema uvedenom  Zakonu o državnim praznicima, Dan republike se proslavljao sa dva neradna dana, uz svečane akademije i počasne plotune, a 1964. ustanovljena je i nagrada AVNOJ-a. Neretko bi se padao i za dane oko vikenda, tako da bi se produžavao na još dan ili dva.

Većina stanovnika tadašnje SFRJ koristila je ovaj praznik da bi se družila, odmarala, a pripremale bi se i poslednje ture zimnice. Ipak, ovaj datum je postao sinonim za svinjokolj, i spremanje raznih đakonija od svinjskog mesa.

U zavisnosti od pijačnog dana, stočne pijace bi za ovaj praznik bile prepune, i svi bi pokušavali da dođu do što boljeg primerka utovljene svinje. Nakon plaćanja, nesrećna životinja bi bila odvezena u dvorište kupca, gde bi provela poslednje sate svog života. U njemu bi po pravilu radili svi ukućani,  i svi bi u porodici imali neka zaduženja. Kuvala bi se voda, oštrili noževi, a iz kuće iznosilo posuđe i stolovi koji su služili za tranžiranje svinje.

U zavisnosti od kraja i predela, svinja bi se ubijala na nekoliko načina, ali epilog bi bio uvek isti. Neposredno pred sam čin, deca bi se terala u kuću kako ne bi gledala sve to, a "majstor" bi na brzinu obavio svoj posao. Nakon toga, usledilo bi vešanje svinje i stručna obrada, koja bi trajala nekoliko časova. Svaki deo svinje bi se iskoristio, a najumešniji majstori gotovo ništa nisu bacali.

Pošto bi se svinja stručno obradila mesarskim nožem, kuvala bi se voda u velikom kazanu, topila bi se mast i spremali su se čvarci. Na drugoj strani, najkvalitetnije meso bi se pripremalo u komadima za predstojeće sušenje.

U većini domaćinstava bi se sve završavalo za jedan dan, do kasne večeri, a nakon toga bi se prelazilo na piće, pošto je bilo uobičajeno da se u kući okupi veći deo familije i porodičnih prijatelja i "zaliva "do zore.

U školama bi se organizovale brojne manifestacije, đaci prvaci su dobijali crvene pionirske marame, a opštepoznata je činjenica da bi tada svi nalazili novac, i bilo bi "ića i pića" u izobilju.

Glavni gradski trgovi bi bili ukrašeni zastavama SFRJ, dok bi se u fabrikama za radnike organizovali kulturno-umetnički programi.

Praznik je obeležavan svake godine postojanja bivše Jugoslavije i predstavlja jedan od najlepših sećanja za sve one koji su živeli u njoj. Nažalost, Dan republike nije preživeo krvavi rat u kome se raspala ta zemlja. Ostalo je samo sećanje.

Danas, malo domaćina kolje svinju. Jednostavnije je da se sirovo meso i pečenica kupe u hipermarketu. Zastavama se kite državne institucije i trgovi drugim povodima, a za crvene marame i pionire malo ko i zna.

(Telegraf.rs)