Majke Srebrenice okrenule leđa predsedniku Haškog suda

Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron ocenio je danas u Sarajevu, domaćinu dvodnevne konferencije povodom obeležavanja 20 godina rada Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, da je odluka o uspostavljanju tog suda, koju je 1993. godine doneo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, od istorijskog značaja.

Meron je naglasio da su sve osobe koje je haško tužilaštvo optužilo za ratne zločine na području bivše Jugoslavije pronađene i privedene pravdi čime je, tvrdi, nastalo novo doba odgovornostii koje je dokazalo da međunarodna zajednica "može i hoće da deluje".

- Sud je pokazao da je moguće suditi i u najsloženijim predmetima, uključujući inkriminacije za najgore zločine, kao i protiv najviših vojnih i političkih vođa i to u velikom broju predmeta - naveo je predsednik Tribunala, prenose mediji u BiH. Podsetio je da su mnogi sumnjali u efikasnost suda, kao i da su neke presude bile, a i sada su "protivrečne".

- Neki tvrde da presude Tribunala nisu donele pravdu žrtvama, dok se drugi pitaju o njegovom doprinosu istoriji. Moramo se, ipak, prisetiti da je mandat Tribunala prilično ograničen - rekao je, između ostalog, Meron.

Pojava sudije Merona na konferenciji u Sarajevu izazvala je nezadovoljstvo grupe nevladinih aktivista koji su uoči njegovog govora napustili dvoranu u kojoj se konferencija održavala, noseći transparent s napisom "Pravda počiva u miru". Među onima koji su nezadovoljni dosadašnjim učincima Tribunala, ali i direktno Meronovim delovanjem, jesu i "Majke Srebrenice" koje su mu tokom govora okrenule leđa.

Konferencija koju je u prestonici BiH organizovao Haški tribunal okupila je predstavnike pravosuđa, stručnjake iz oblasti tranzicijskog prava, udruženja žrtava, nevladine organizacije iz regiona da bi razgovarali o tome da li je Haški tribunal ispunio svoje ciljeve među kojima je i pravda za žrtve.

Predsednica Suda BiH Medžida Kreso je ocenila da je Tribunal značajno doprineo uspostavljanju posebnog odeljenja za ratne zločine pri Sudu BiH, koji ima zadatak da procesuira počinioce najtežih ratnih zločina.

Direktor Međunarodne komisije za nestale osobe Ketrin Bomberger podsetila je da je pretpostavka suđenjima u Hagu bilo prikupljanje velikog broja dokaza, u čemu je učestvovala "cela vojska forenzičara i antropologa", koji su ekshumirali tela žrtava iz više od 3.000 masovnih grobnica na području bivše Jugoslavije".

Regonalna koordinatorka procesa REKOM Nataša Kandić poručila je da je "tužna i razočarana poslednjim odlukama Haškog tribunala", ali i dodala da "nije sve crno-belo" i da je Tribunal u Hagu "uradio i dosta pozitivnih stvari".

- Najveća vrednost Tribunala ogleda se u činjenici da je ovaj sud uspeo da prekine praksu nekažnjavanja onih koji su zauzimali najviše pozicije kako u vojsci tako i u državama za vreme rata - navela je Kandić, koja smatra da na prostoru bivše Jugoslavije još nema sudova koji imaju dovoljno kapaciteta da osude sve one koji su počinili zločine.

Dvodnevnoj konferenciji u Sarajevu prisustvovao je i srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, koji je prethodno ocenio da je Tribunal svojim odlukama u poslednje vreme izgubio kredibilitet.

(Telegraf.rs / Tanjug)