Fiskalni savet: Treba da stegnemo kaiš!

Fiskalni savet smatra da je planirani budžet za 2014. godinu neodgovarajući i da je neophodno više ušteda. Oni su ocenili da ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze javne finansije u Srbiji nalaže odlučnije mere od onih koje predviđaju Zakon o budžetu za 2014. i fiskalna strategija.

- Planirani konsolidovani defict u 2014. godini od 7,1 odsto bruto društvenog proizoda (BDP) previsok je, a još nema jasnog plana za rešavanje problema najvećih domaćih gubitaša, kao što je, recimo, Srbijagas. Među javnim preduzećima Srbijagas je ubedljivo najveći problem jer duguje više od milijardu evra, i to oko 800 miliona evra za kredite bankama i 225 miliona NIS-u - rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Petrović je precizirao da će vraćanje kredita Srbijagasa u 2014. koštati državu najmanje 150 miliona evra, što je ubedljivo najveća državna pomoć nekom preduzeću, čiji je iznos čak veći od izdvajanja za nauku. On je dodao i da su u narednoj godini u budžetu potrebne dodatne uštede od 0,8 do jedan odsto BDP-a, odnosno od oko 300 miliona evra.

- Građani "plaćaju ceh" za neuspešno poslovanje javnih preduzeća i državnih banaka, jer će samo u 2014. godini oni koštati budžet oko 560 miliona evra. To je više od zbirnih efekata povećanja donje stope PDV-a i solidarnog poreza, koji će doneti ukupno 300 miliona evra - rekao je on.

Kako je naglasio, kriza se može izbeći samo ako se ispune sva tri ključna uslova fiskalne konsolidacije - dodatno smanjenje deficita, uvođenje reda u javna preduzeća i državne banke, i usvajanje kredibilnog plana srednjoročnih ušteda i počinjanje reformi.

- Nema svrhe smanjivanje zarada, penzija i povećanje poreza, ako su te uštede unapred potrošene na Srbijagas, Železaru, propale banke, Galeniku... - kazao je on.

Petrović je napomenuo da će na kraju 2013. javni dug dostići 64 odsto BDP-a, da će nastaviti da raste, i u narednim godinama premašiti 70 odsto, što je vrlo opasno. Kako je dodao, smanjenje javnog duga nije moguće pre 2017, i to samo ako se deficit smanji na oko dva odsto BDP-a i obustavi ili ograniči izdavanje novih garancija za zaduživanje javnih preduzeća.

(Telegraf.rs / Tanjug)