VRATILI SE VERI PREDAKA: Ovo su Srbi koji slave boga Peruna! (FOTO) (VIDEO)

Oni se drže "romejskog kalendara" po kojem trenutno živimo u 7521. godini, veruju u vrhovnog boga Peruna, da duše umrlih odlaze u sazvežđe "Kumova slama", poštuju prirodu i protiv su religijskih dogmi.

Smatraju da treba da se vratimo veri naših predaka, da smo svi potomci bogova i da zato ne treba da im se molimo tražeći nešto od njih, već da ih jednostavno - slavimo!

Oni se zovu "Staroslavci", a s osnivačima ovog udruženja - Predragom Milojevićem, Andrejom Stefanovićem i Vojinom Stankovićem, ekipa Telegrafa nalazi se u sasvim prikladnom ambijentu - na Kalemegdanu.

Dok nam jesenje sunce greje lice na jednoj od klupa počinjemo priču od toga kako su pre godinu dana došli na ideju da oforme udruženje. Povezalo ih je, kažu, interesovanje za istoriju Srba pre Nemanjića i primanja hrišćanstva.

Većina su bivši pravoslavci, a ima i onih koji nikad nisu bili religiozni. Pravoslavlje, baš kao i sve ostale vere, poštuju i smatraju da svako ima pravo da veruje u ono što hoće, naglašavajući da zapravo slave staru srpsku veru, čiji su tragovi sačuvani u pravoslavlju.

Različitih su političkih ubeđenja i profesija. Među pedesetak članova ima studenata, biznismena, književnika, muzičara, umetnika.

Kontakte održavaju i sa istomišljenicima, takozvanim "rodnovercima" iz sveta i regiona. Svi su, kažu nam, podržani od svojih država i mahom imaju status verskih zajednica. U Srbiji, međutim, stvari drugačije stoje.

- U Bosni postoji organizacija "Svaroži krug", u Hrvatskoj udruga "Perunova svetinja", Bugarskoj "Slavjani", Sloveniji "Staroverci". Hrvati su čak na brdu Učka podigli Perunov kip. Nama će ovde, međutim, dugo trebati da se izborimo za status verske zajednice. Strpljivo rekonstruišemo staru srpsku veru kako bismo je obnovili bez ikakvih izmišljotina i zasnovali na ozbiljnim istraživanjima tradicije, narodnih običaja i religije priznatih etnologa, istoričara i kulturologa, poput Veselina Čajkanovića i Sretena Petrovića - počinje priču za Telegraf Andrej Stefanović iz osnivačkog odbora, dodajući da ne postoje nikakvi postulati, pisana pravila ili dogme kojih se "Staroslavci" slepo drže.

- U Ukrajini postoje otvorena i zatvorena svetilišta i kapišta s drvenim kipovima slovenskih bogova. Mi još uvek nemamo tako nešto. Nama su za sada "kancelarije" u šumama, kraj reka, jezera, u planinama. Oslanjamo se na sistem vrednosti koji su postavili naši preci oličen pre svega kroz poštovanje porodice, čojstvo, junaštvo, ravnopravnost muškarca i žene, slobodnu misao. I sve rešavamo dogovorom - dodaje Vojin Stanković.

"Staroslavci" se najradije okupljaju kod najvećeg i najstarijeg gradskog hrasta - u Košutnjaku i imaju četiri glavna godišnja praznika, kojim se obeležavaju dve ravnodnevnice (Vesnin dan i Radgostov dan), kratkodnevnica i dugodnevnica ( Koledo i Kupalo).

Obeležavaju ih u prirodi prinošenjem ječma, pšenice, kvasa, medovine kipovima slovenskih bogova, a praznike često prate i staroslavske igre: vučenje konopca, bacanje kamena s ramena, streličarstvo, isprobavanje starog oružja - sekira, topuza, mačeva, buzdovana.

- Zajedno pravimo i medovinu, i to kakvu! - uključuje se u priču Predrag Milojević.

- Sve su to zapravo stari narodni običaji koji i danas žive u srpskom narodu. Palimo lile (napravljene od kore breze), preskačemo vatru (simbol pročišćenja duše i tela), a na proleće nas čeka i prvi obred venčanja.

- Naš član Vojin Stanković venčaće se po slovenskim običajima. Devojke će nositi ispletene vence od bilja na glavama, a obred će obaviti ukrajinski žrec, zato što mi još uvek nemamo naše - objašnjava Andrej Stefanović, dodajući da "Staroslavci" slave život i prirodu i da ne veruju u apsolutno dobro i apsolutno zlo.

- Ne verujemo da postoji đavo, a naši bogovi u sebi baš kao i ljudi imaju i dobrog i lošeg. Sami kontrolišemo svoje živote i ne verujemo u postojanje onostrane kazne! Ako poštujemo zakone predaka, nemamo čega da se bojimo!

Na rastanku s ovim momcima dobijamo ponudu da probamo njihovu medovinu za prvi naredni praznik - 21. decembar! Do tada će, dodaju, najverovatnije izaći i prvi broj njihovog časopisa "Slava", a nadaju se da će kao što su se izborili protiv rušenja viševekovnog hrasta u selu Savinac ispuniti i ostale zadatke, između ostalog pošumljavanje dela oko bazena na Košutnjaku.

To je, kažu, samo početak!

(Katarina Vuković)