SKANDAL: Rešili da ponovo opljačkaju narod

Računari, računarska oprema, komponente i računarska memorija, ali i mobilni telefoni, tableti i mnogi drugi elektronski uređaji mogli bi da poskupe ako se usvoji predlog da na njih uvoznici i proizvođači plaćaju naknadu od tri do 15 odsto za autorska prava ili takozvani "muzički dinar".

Izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima pripemio je Zavod za intelektualnu svojinu (ZIS), a u svemu su učestvovali članovi organizacija za kolektivno ostvarivanje autroskih i srodnih prava među kojima je Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI), čiji je zastupnik Aleksandar Cvetković, sin bivšeg premijera Mirka Cvetkovića.

Ove organizacije prikupljaju naknadu za autorska prava, pa im je u interesu da se skupi što više novca. Najnoviji predlog je ono što su one tražile još krajem 2011. godine, ali im to nije prošlo zbog protesta industrije informacionih tehnologija (IT), koja bi mogla da stavi ključ u bravu i javnosti jer se ometa širenje digitalne pismenosti i usporava razvoj društva.

Mirko Cvetković kaže za Telegraf.rs da su priče o ponovnom uvođenju muzičkog dinara obične gluposti i da su deo hajke koja se vodi protiv njega.

- Nemam komentar na takve orkestrirane priče - rekao je on.

Ministar prosvete Tomislav Jovanović kratko je za naš portal prokomentarisao da ga je ovaj predlog zakona dočekao još od perioda kada je ministarstvom upravljao bivši ministar Žarko Obradović.

- Ministarstvo će sigurno pre nego što Zakon bude prosleđen na usvajanje, detaljno proveriti sve podatke, a i ove navode, kao što to i uvek činimo i radimo - rekao je ministar Jovanović.

U IT sektoru kažu da tri kolektivne organizacije kroz Nacrt izmena zakona traže da se promeni ono što je zajedno dogovoreno krajem 2011. godine i što se primenjuje od 1. januara.

Kako naš portal saznaje predlogom Promena zakona o autorskim pravima isključuju se kompjuteri sa liste i briše se princip prevashodne namene uređaja kao opredeljujući za plaćanje posebne naknade, čime će se cena računara i računarske tehnike povećati, što će za sobom automatski značiti i pad prodaje.

Predlogom se iz postojećeg Zakona o autorskim pravima briše i član 172 b koji definiše maksimalni iznos muzičkog dinara za IT uređaje i nosače zvuka - što znači da mogu da se naknada muzičkog dinara može odrediti bez bilo kakve kontrole ili koliko god nadležni smatraju da njegov iznos treba da bude.

Novim izmenama Zakona takođe je izuzeta i stavka kojom se iznos posebne naknade koja se plaća po svakom prodatom ili uvezenom uređaju i predmetu sa liste Vlade ne može biti viši od 1% njegove vrednosti, izuzev kada je reč o prodaji ili uvozu praznih kompakt diskova, praznih digitalnih video diskova, praznih digitalnih video diskova visoke definicije, praznih blue-ray diskova, praznih mini diskova, praznih audio kaseta i praznih video kaseta, gde iznos posebne naknade ne može biti viši od 3% od njihove vrednosti.

Obrazloženje ovih izmena stigla je od strane prelagača, a u tekstu se navodi da su predložene promene u cilju usklađivanja naših direktiva sa onim iz zakonodavstva EU, ali ako se uporede datumi vidi se da su te direktive donete pre stupanja izmena zakona.

Zakonodavstvo Evropske unije kaže sledeće: "Pravučnu naknadu na ime kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava autori i interpretatori dobijaju iz budžeta", isti slučaj je naprimer i u Norveškoj, a takav predlog Zakona nalazi se i pred usvajanjem i primenom u Finskoj.

Kako naš portal nezvanično saznaje ovaj Zakon nije poslat na mišljenje Ministarstu telekomunikacija, predstavnicima privrede niti IT industriji i niko nije upoznat sa tim izmenama.

Treba istaći da izostavljanje ovih stavova stvara pravnu nesigurnost jer uvoznici i proizvođači ne mogu predvideti kolika će biti cena njihovih uređaja, a potrošači ne znaju šta plaćaju, pa se može posumnjati da ovde postoje i elementi povrede Zakona o potrošačima (potrošač mora znati šta plaća, kada kupuje određeni proizvod).

Veoma je važno da će ponovnim uvođenjem muzičkog dinara prouzrokovati drastičan pad potrošnje. Posebno, je zabrinjavajuća stvar u IT industriji, jer ako se ima u vidu da je ukupna prodaja IT opreme na srpskom tržištu prošle godine nastavila tendenciju pada koja je konstanta od 2012.godine i iznosila je 392 miliona EUR, što predstavlja pad od 27,6% u odnosu na 2008. godinu, kada je ukupna vrednost prodaje bila 560 miliona EUR.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

PREDLAGAČI: SVI SU UPOZNATI SA PREDLOGOM ZAKONA - RAČUNARI NEĆE POSKUPETI

Pomoćnik direktora u Sektoru za autorsko i srodna prava i međunarodnu saradnju Vladimir Marić za Telegraf.rs demantovao je skoro sve gore navedene navode i rekao da su predložene Promene zakona o autorskim pravima usmerene prevashodno na zaštitu autorskih prava i autora, i tvrdi da cena računarske opreme neće poskupeti više od 10 dinara.

- Cilj nam je da ovim izmenama zaštitimo autore i da oni dobiju pravednu naknadu za svoj rad, a cena računarskih oprema neće poskupeti, moguće da će povećanje njihove cene biti za 10 dinara po uređaju, što je u odnosu na trgovinske marže po prodavnicama ništa - kaže on.

Prema njegovim rečima sa predloženim promenama upoznati su svi, pa i ljudi u ministarstvu telekomunikacija, kao i u Privrednoj komori Srbije.

- Obavestili smo sve o predloženim promenama, organizujemo javne rasprave i okrugle stolove - javne rasprave, na kojima pravo učešća imaju svi. Ja sam lično poslao pozive predstavnicima Privredne komore, a prisustvo medija i učešće u ovom skupu je itekako dobrodošlo. Poziv i predlog izmena objavljeni su i na našoj internet stranici tako da je i sa te strane dostupno svima - tvrdi Marić.

Ipak kako Telegraf.rs saznaje na Javnu raspravu koja je zakazana za danas u 11 časova, niko od predstavnika privrede, IT industrije i ministarstva telekomunikacija nije pozvan.

I OVO JE IZBAČENO IZ PREDLOGA ZAKONA:

Lica iz stava 2. ovog člana ne plaćaju naknadu za:

4) tehničke uređaje i prazne nosače zvuka, slike i teksta koje potencijalni obveznik plaćanja naknade kupuje u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, ako se oni neposredno isporučuju u drugu državu ili carinsku teritoriju ili ako ih potencijalni obveznik plaćanja naknade posle sprovedenog odgovarajućeg carinskog postupka otprema sa teritorije Republike Srbije;

5) računare, računarsku opremu, komponente i računarske memorije, izuzev ako neki od tih uređaja nije izričito naveden u listi iz stava 12. ovog člana.

Obveznik plaćanja posebne naknade koji je platio posebnu naknadu za uređaje i predmete sa liste iz stava 12. ovog člana, koji su kasnije otpremljeni sa teritorije Republike Srbije, ima pravo na vraćanje plaćene posebne naknade.

PRIKUPLJANJE POSEBNE NAKNADE NA UREĐAJIMA NIJE U DUHU EU DIREKTIVE

Telegraf je istraživao da li se naplata posebne naknade po sistemu broja uređaja realizuje u državama članicama EU i uverili smo se da jednostavno to ne funkcioniše ni u samoj uniji.

Ovakav sistem se ne uklapa u digitalnu eru i nemoguće ga je popraviti. Posebna naknada po uređaju izaziva poremećaj i fragmentaciju jedinstvenog digitalnog tržišta, ona ometa razvoj novih inovativnih poslovnih modela za isporuku sadržaja, i zamagljuje granice između autorizovanog i neautorizovanog kopiranja, a pored toga sam sistem naplate je nepravedan i neefkasan, kako u pogledu prikupljanja naknade tako i u pogledu njene distribucije. Svi potrošači zemalja gde je ovakav sistem implementiran su u nepovoljnom položaju jer neznaju da plaćaju posebnu naknadu, neznaju koliko je plaćaju niti zbog čega je plaćaju.

Nedostatak modernizacije u sistemu posebne naknade po uređaju kakvu želimo da implementiramo ovim zakonom u digitalnoj eri stavlja naše zakonodavce pa i samu EU komisiju u težak položaj. Sistem posebne naknade u svim EU zemljama je različit, kontradiktoran i nedosledan.

Alternativne modele prikladnije za digitalnu eru već sprovode: Estonija, Finska, Irska, Holandija, Norveška, Španija i Velika Britanija.

Uprkos brojnim pokušajima na evropskom nivou kao i na nivou država članica, i dalje ne postoji konzistentna primena termina “umnožavanja” utvrđenog Direktivom . Ne postoji jasan koncept kako bi se moglo definisati "pravična naknada" . Ne postoji dogovoren način da se izmeri stvarna ili potencijalna šteta nosiocima prava koji proističu iz umnožavanja. Ne postoji utvrđen način kategorizacije uređaja i proizvoda, a ne postoji ni konzistentna proces za određivanje koje proizvode treba uvrstitsti i po kojoj tarifi.

Rezultat je politički dogovor visine tarife koje se značajno razlikuju od jedne države članice do druge sa proizvoljnim spektrom proizvoda, prikupljenih sa različitim stepenom efikasnosti , proizvodeći drastično različite nivoe prihoda organizacija za kolektivno ostvarivanje autroskih i srodnih prava, a fragmentišući unutrašnje tržište za digitalne proizvode . Ove razlike nisu opravdane razlikama u tumačenju izuzetka, proceni štet, ili prakse kopiranja.

Osnovni problem procene posebne neknade na digitalne proizvode je da digitalni uređaji i mreže ne prave razliku između sadržaja koji je zaštićen autorskim pravima i potencijalno relevantan za pravičnu nadoknadu (muzika, film i književnost), i sve vrste profesionalnog i privatnog sadržaja (privatne fotografijem administrativni dokumenti, prezentacije) koji očigledno nije relevantan za kompenzaciju. To su multifunkcionalni, uređaji opšte namene, a proceniti tačno kako se koristi svaki tip uređaja je nemoguće.

Konačno, vredi napomenuti da digitalni sadržaj sve više isporučuju na načine koji ne uključuju privatno kopiranje. Sve veći broj usluga isporučuje muziku ili video potrošaču streaming-om. Ovo je omogućeno povećanjem dostupnosti širokopojasnog interneta. U ovom modelu, sadržaj se ne kopira u svakom lokalnom mediju, ali se prenosi putem Interneta. Kako ove usluge dobijaju sve veći udeo na tržištu opravdanje za prikupljanje posedne naknade na uređajima je u najmanju ruku nesvrsishodna i nije u duhu EU direktive 2001/29/EC.

(Telegraf.rs)