TEORIJE ZAVERE: Ko je stvarno ubio Džona Kenedija - CIA, KGB, FBI, mafija? (FOTO)

Pola veka od smrti 35. američkog predsednika Džona Kenedija, i dalje sumnjivo izgledaju okolnosti koje su prethodile ubistvu.

Galup, organizacija koja se bavi istraživanjem javnog mnjenja, objavila je svoje istraživanje da više od 60 odsto Amerikanaca veruje da su drugi ljudi, pored atentatora Lija Harvija Osvalda, umešeni u ubistvo pogubljenog predsednika. Tokom godina, više od 200 osoba i desetine grupa bile su optužene za umešanost u atentatu u Dalasu, 22. novembra 1963. godine.

Edvard Linental, profesor istorije, rekao je da veličina ovog događaja, ubistvo najmoćnijeg čoveka na svetu i najpopularnijeg američkog predsednika, automatski stvara sumnju kritičara i potragu za drugim alternativnim objašnjenjima.

- Ideja da je ovaj prekretni momenat izneo samo jedan čovek prosto nije moguća - rekao je profesor Linental.

Odgovori na pitanje ko stvarno stoji iz ubistva, sa kojim se odugovlači godinama, možda stoji u CIA dokumentima, vezanim za atentat, koji će biti dostupni javnosti 2017. godine. Za mnoge, okolnosti ubistva Džona Kendija zauvek će biti obavijene velom misterije.

Profesor Linental kaže da su misterije deo američke kulture i da se tradicija zavera gaji godinama u SAD.

Lindon Džonson teorija

Lindon Džonson, zamenik predsednika Kenedija, i sumnja u njegovu umešanost je ono na šta se organizacija Galup fokusirala i za nju se najčešće veruje u sveopštoj teoriji zavere. Kako se misli, on je upotrebio svoj uticaj u agencijama FBI i CIA kako bi ucenjivao Kenedija.

ZA: Njegova umešanost u FBI poslove, vidljivi sukobi mišljenja sa porodicom Kenedi i afera oko jednog bitnog finansijera navedeni su kao motiv za Džonsonovu umešanost u atentat.

PROTIV: Anketa novinske agencije Asošijejted pres pre 10 godina potvrdila je da 20 odsto Amerikanaca smatra da je Džonson, koji je zamenio Kenedija na mestu predsednika nakon atentata, imao neke veze sa smrću tadašnjeg predsednika.

KGB teorija

Poniženi događanjima oko kubanske raketne krize, zvaničnici agencije bezbednosti Sovjetskog Saveza "programirali" su jednog njihovog agenta, Lija Harvija Osvalda, da ubije Džona Kenedija.

ZA: Osvaldova žena je bila Ruskinja, često je putovao u SSSR i njegovi navodni kontakti sa sovjetskim diplomatama su dovoljni da postoje sumnje za umešanost KGB u atentat. To je poduprela i činjenica da je Osvald posetio sovjetsku ambasadu u Meksiko Sitiju, nekoliko nedelja pre ubistva.

PROTIV: Iako je Odbor za predstavnički dom 1979. zaključio da je moralo biti više od jednog napadača i da su odbacili sovjete kao moguće naručioce, nije zadovoljio mnoge koji veruju u ovu teoriju.

Foto: Wikipedia/RIA Novosti/Vladimir Fedorenko, jgaray

Mafija teorija

Šef jedne mafijaške grupe Karlos Marselo, suočivši se sa mogućnošću deportacije, uz pomoć Santoa Trafikantea i Džonija Roselija našao je način da se osveti predsedniku, čija je politika imala za cilj da razbije organizovani kriminal.

ZA: Članovi mafije su sarađivali s agencijom CIA u pokušaju atentata na tadašnjeg kubanskog predsednika Fidela Kastra, prema navodima iz dokumenata otkrivenih 2007. godine. U tom periodu, mafije su imale "znanje" da uklone bitne ljude koji su im smetali.

PROTIV: Brat Džona Kenedija Bobi, tada državni tužilac, bio je vodeći u raskrinkavanju organizovanog kriminala i zaključak je da mafija nije imala dovoljno "vremena" da usmeri osvetu ka drugim zlodelima, ako su imali u planu atentat predsednika. Imali su motiv i sredstva, ali nisu sigurni da li su oni povukli obarač.

CIA teorija

Glavna agencija za prikupljanje obaveštajnih podataka bila je u neslaganju sa predsednikom, postojali su navodi koje je on osudio da je CIA učestvovala u atentatima na strane lidere, dok su ga oni optuživali za neuspelo rukovođenje invazije u Zalivu svinja.

ZA: Zavera da se ubije kubanski lider nije obradovala Kenedija i pojavio se strah da će predsednik da raspusti agenciju, što je dovoljan motiv za umešanost CIA u ubistvo.

PROTIV: Teorija je i dalje toliko popularna da je agencija morala na svom sajtu da postavi stranicu u kojoj diskredituje svoje učešće u atentatu.

(Telegraf.rs / Izvor:newsandtribune.com)