SRBI SE NE TESTIRAJU NA HIV: Zaraženih 3.500, najviše obolelih u Beogradu

U Srbiji prema poslednjim procenama živi oko 3.500 ljudi zaraženih HIV-om, od kojih polovina ne zna da je zaražena. Najviše zaraženih je iz Beograda (do kraja 2012. godine registrovano je  2.119 osba). I pored ovih podataka na HIV se godišnje testira manje od jednog procenta stanovništva!

Strah od rezultata, reakcije ljudi i mogućnosti da će biti diskriminisani dovodi do toga da ljudi najčešće testiraju u doba kada je virus u već poodmakloj fazi.

Rukovodilac Savetovališta za HIV/AIDS pri Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, dr Biljana Begović Vuksanović kaže da nema načina da se prepoznaju inficirane osobe, jer su naizgled potpuno zdrave, te je testiranje neophodno.

- Godišnje se kod nas testira svega 1000 ljudi što nije dovoljno, i to mora da se promeni. Od tih hiljadu ljudi najviše se testira oko prvog decembra, kao da mi ostalim danima u godini ne radimo. U Gradskom zavodu za javno zdravlje testiranje na HIV je besplatno i anonimno - kaže dr Biljana Begović Vuksanović.

Marija Živković iz Omladine Jazasa kaže da je uzrok niskom odzivu na testiranje taj što ljudi najčešće nisu upoznati sa tim da je testiranje anonimno i besplatno, kao i da se obavlja u skoro svim gradovima Srbije u kojima postoje Zavodi za javno zdravlje (Novi Sad, Niš, Zaječar, Zrenjanin, Kikinda ...). Pogledajte gde sve u Srbiji možete da se testirate na HIV.

- Ljudi se jako boje toga da će biti diskriminisani jer se inficiranost HIV-om kod nas još uvek povezuje sa gej populacijom, prostitucijom i narkomanijom. HIV može da pogodi bilo koga, ali se kod nas on još uvek povezuje sa promiskuitetnim ponašanjem - objašnjava Živković.

Ina objašnjava da inficiranost HIV-om nije moguće odmah primetiti i neophodno je da prođe između 6 i 8 nedelja od rizičnog seksualnog ponašanja do testiranja (taj period se zove "vreme prozora"), da bi se ustanovili pravi rezultati. Posle toga, sigurnosti radi, potrebno je ponoviti testiranje nakon 6 meseci.

Lečenje

Konačno izlečenje od HIV-a za sada nije moguće, ali korišćenjem odgovarajućih terapija moguće je usporiti tok i razvoj boleti.

Od 1997. godine visoko aktivna antiretrovirusna terapija (HAART) je dostupna i besplatna u Republici Srbiji, tj. svi troškovi idu na teret Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za sve zdravstvene osiguranike kojima je lečenje indikovano.

Od 2008. godine lečenje HIV infekcije je decentralizovano, odnosno realizuje se u Institutu ua infektivne i tropske bolesti pri Kliničkom centru Srbije u Beogradu, u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu, Kliničkom Centru u Nišu, a od 2009. godine i u Kliničkom centru u Kragujevcu.

Procenjuje se da se svakog dana u svetu 14.000 osoba zarazi HIV-om, od čega su 2.000 deca, a ostalih 12.000 čine osobe starosti od 15 do 49 godina (odrasli). Polovina odraslih su žene i mladi između 15 i 24 godine. Tokom 2011. (što je poslednja godina za koju su ažurirani podaci) HIV je odneo 1,7 miliona života. Broj novoinficiranih HIV-om tokom te godine procenjuje se na oko 2,5 miliona.

Prema nekim procenama od početka pandemije do danas sa HIV/sidom u svetu živi oko 42 miliona ljudi. Oko 30 miliona živi u regionu subsaharske Afrike, ali registrovan je i novi centar epidemije u istočnoj Evropi (Rusija, Ukrajina, Estonija). Više od 16 miliona dece ispod 15 godina starosti je zbog ove bolesti izgubilo jednog ili oba roditelja.

Podsetimo...

* HIV je skraćenica koja označava humani imunodeficijentni virus ili virus humane imunodeficijencije koji napada ćelije imunog sistema ljudi (najčešće CD4 pozitivne T ćelije i mikrofage-osnovne komponente ćelijskog imunog sistema) i uništava ili smanjuje njihovu funkciju.

* Sida (AIDS) označava sindrom stečene imunodeficijencije (acquired immunodeficiency syndrome) koji obuhvata stanje bazirano na znacima, simptomima, infekcijama i rakovima koji su povezani sa deficijencijom imunog sistema nadovezanih na infekciju HIV-a.

* HIV se nalazi u krvi i u drugim telesnim tečnostima, poput sperme i vaginalnog sekreta. Ne može dugo opstati izvan ljudskog tela pa, prema tome, da bi se osoba inficirala, mora uneti određenu količinu neke od pomenutih telesnih tečnosti u svoj krvotok.

* HIV možete dobiti nezaštićenim seksualnim odnosom, ubrizgavanjem droga, transfuzijom krvi, preko krvnih derivata, transmisijom sa HIV pozitivne majke na dete....

* Inficirana ili obolela osoba NE može uobičajenim socijalnim kontaktima da ugrozi svoje ukućane i saradnike na radnom mestu.

* HIV ne možete dobiti ljubljenjem, kijanjem, kašljanjem, korišćenjem istih šolja, preko insekata, zaštićenim (bezbednim) seksom.

(M. B.)