EKSKLUZIVNE FOTOGRAFIJE: Ovako se kralj Petar II ponašao u Aprilskom ratu! (FOTO)

U prvom delu TV serije ''Ravna Gora'', postalo je jasno da ona u stvari neće govoriti o Ravnoj Gori, već o događajima do dolaska pukovnika Draže Mihailovića na Ravnu Goru, 11. maja 1941. godine gde će glavni junak biti kralj Petar Drugi Karađorđević, a Telegraf.rs i autor mnogih knjiga o četničkom pokretu Miloslav Samardžić iznose činjenice o tome kako se zaista ponašao kralj u aprilskom ratu, a koje su suprotne dešavanjima u seriji i istoriji koje su generacije u Srbiji učile.

Zato se postavlja pitanje: da li će lik mladog kralja biti realno prikazan, a naročito da li ćemo videti njegov proglas od 16. aprila 1941, jer je to najvažniji dokument iz Aprilskog rata i jedan od najvažnijih imajući u vidu celi Drugi svetski rat na našem tlu.

U tom proglasu, emitovanom iz Atine, ključne su ove kraljeve reči:

- Primoran da pred nadmoćnijim neprijateljem napustim nacionalno zemljište, Ja ne mislim prekidati borbu. Čast zastave spasena je, ali nacionalna sloboda je u opasnosti. Ja pozivam Moj dragi narod da ne klone pod udarima sudbine i da sačuva veru u budućnost... Uveren da će Bog braniti našu pravedu stvar, Ja kličem: Živela Jugoslavija i njena sloboda!

Drugim rečima, kralj i vlada nisu ni pomišljali na kapitulaciju, niti je o njoj bilo govora.

Još važnije je što su to faktičko stanje prihvatile sve zemlje van osovinskog bloka, a posle 22. juna 1941. godine to je učinio i Sovjetski Savez. Ministar inostranih poslova Velike Britanije, Entoni Idn, saopštio je istog dana, 16. aprila 1941, jugoslovenskom poslaniku u Londonu kako se nada ''da će Jugoslovenska vlada, iako izvan zemlje, nastaviti borbu uz saveznike Englesku i Grčku i ona ostaje u očima engleske vlade legitimnim predstavnikom Kraljevine Jugoslavije i da će Jugoslavija učestvovati u krajnjoj pobedi''.

Ista pravna situacija postojala je i u slučajevima Poljske, Čehoslovačke, Francuske i ostalih okupiranih zemalja. Kao i Kraljevina Jugoslavija, ni jedna od tih zemalja nije potpisala kapitulaciju. Smatralo se da je okupacija samo privremeno stanje i da će se, po oslobođenju, stvari vratiti na svoje mesto. Za slučaj okupacije Velike Britanije, kao rezervno mesto za sve ove proterane vlade bila je predviđena Kanada.

Kada je stigao u London, kod kralja Petra su akreditovani ambasadori slobodnih zemalja, a on se potom sretao sa njihovim liderima, od Čerčila do Ruzvelta.

Kralj Petar je jedini jugoslovenski lider koji je dobio priliku da govori u američkom kongresu. To je bilo 25. juna 1942. godine.

Jer, i dan danas, različitim povodima, često čujemo frazu: ''Posle kapitulacije Jugoslavije 17. aprila 1941. godine...'' Ta fraza uporno se prepisuje u udžbenicima istorije, i dalje slovi kao nesporna činjenica i praktično predstavlja neku vrstu kamena temeljca za istorijske radove o Drugom svetskom ratu. Tako je iz nje izgrađena i jedna teorija novijeg doba, ona o ''dva pokreta otpora''. Navodno, pošto je Jugoslavija kapitulirala, svako ko je želeo imao je pravo da organizuje ''otpor'', sa jednakim pravnim premisama.

Ako se pak prizna faktičko stanje, da Kraljevina nije kapitulirala, već je tokom čitavog rata imala kralja, vladu i vojsku, onda automatski otpada ta priča o ''dva pokreta otpora''.

Stvari se tada moraju posmatrati kroz prizmu zakona Kraljevine: postojala je jedna vojska, regularna Jugoslovenska vojska, a sve druge formacije u zemlji bile su ili okupatorske ili petokolonaške, odnosno banditske.

Glavnom pitanju prilazi se sa suprotne strane: ako se ''Ravnogorski pokret'' pravno izjednači sa ''Narodnooslobodilačkim pokretom'', ovaj drugi ne odlazi na ''bunjište istorije'', već mu se automatski produžuju legitimnost i legalnost, u svim aspektima koje obuhvataju ovi pojmovi.

Kralj Petar II u svojim memoarima koje je on lično napisao 1955. godine kada je imao svega 32 godine i koje su prvi put su objavljeni na Francuskom jeziku, a ove godine ih je član Krunskog kabineta Mr Dušan Babac priredio i na Srpskom jeziku, ovako je opisao početak rata:

"Oko četiri sata ujutro probudila me je sirena sa krova dvora. Pokušao sam da upalim svetlo, ali ono nije radilo. Uzeo sam džepnulampu, obukao kućniogrtač, ogrnuo kaputpreko ramena i žurno sišao u hol, kad je iznenada došlo svetlo, pošto je naša električna centrala puštena u rad. Ugasio sam svetla jer je iznad hola bio zastakljen krov u obliku kupole. Svi smo iz Belog dvora sišli u sklonište. Telefonirao sam komandi vazduhoplovstva da pitam za novosti, a oni su me obavestili da je pedeset neidentifikovanih dvomotornih aviona prešlo granicu u pravcu grada. Posle tri ili četiri sata čekanja telefon je ponovo zazvonio i rekli su mi da su bombarderi kružili nad gradom i da su se vratili ka granici. Objavljen je kraj uzbune i mi smo se vratali u krevet.

Sledeće čega se sećam je vrisak koji para uši ipotmuli tutanj bombi koje eksplodiraju. Iskočio sam iz kreveta i dok sam oblačio kaput zaslepljujuće je bljesnulo i vreo vazduh je pojurio kroz otvorene prozore, bacivši me na pod. Drugi prozor koji je bio zatvoren prsnuo je u sobu. Rat je počeo", napisao je kralj Petar II.

Ukoliko vas je ova tema zainteresovala, knjige sa detaljnijim opisima možete naručiti ovde:

http://www.pogledi.rs/category/knjige-o-cetnicima/

I ovde:

http://www.pogledi.rs/knjige/

(Telegraf.rs / Miloslav Samardžić)