Mrtav Kenedi i dalje najpopularniji predsednik Amerike (FOTO)

Američki predsednik Džon Ficdžerald Kenedi vodio je SAD manje od tri godine, kada je 22. novembra 1963. ubijen u atentatu u Dalasu, ali njegovo političko nasleđe, i nakon pet decenija, utiče kako na politiku Vašingtona, tako i na politiku drugih velikih svetskih sila.

On je i dalje najpopularniji predsednik SAD u poslednjih pedeset godina, navodi se u istraživanju uticajnog vašingtonskog sajta "Politiko", i njegovi politički stavovi iz tog vremena mogu i danas da se primene na probleme koji i dalje postoje u svetskoj politici.

- Kenedi nije poživeo dovoljno dugo da doživi razočaranje ljudi svojim idealizmom, ali zato živi u istoriji kao simbol mogućnosti koja je ugašena - ocenjuje povodom godišnjice atentata francuska agencija AFP, opisujući nekadašnjeg američkog lidera.

Međutim, i pored idealizma, koji je Kenedi svojom harizmatičnošću i novim imidžom u politici uneo u tadašnji birokratski Vašington, on je bio i prilično praktičan u svojoj politici, suočavajući se sa nizom domaćih i međunarodnih izazova, smatra analitičar Endrju Hamond iz Oksford analitike.

- U vremenu kada je američko-sovjetski rivalitet prerastao u skoro oružani sukob, Kenedijeva politička genijalnost je shvatala da je to i rat sile, ali i rat ideja. Balansirajući između tvrdog i mekog pristupa, on je obnovio američko globalno vođstvo - ocenio je Hamond.

Ovaj analitičar navodi da on, pri tome, nije ponizio SSSR u tom trenutku, i da je uspeo da izbegne nuklearni rat koji je bio na pomolu nakon kubanske raketne krize.

- Želeo je da se resetuju odnosi sa Moskvom i to je i rekao u svom govoru na Američkom univerizitetu u Vašingtonu, pošto je kriza okončana. Sovjetski predsednik Nikita Hruščov je taj govor nazvao najvećim govorom jednog američkog predsednika još od Ruzveltovog doba - kaže Hamond.

Kenedijeva politika je ostavila traga i na ekonomski bum Amerike početkom šezdesetih godina prošlog veka, uvođenjem novog pravca - veća potrošnja koja dovodi do privrednosg rasta.

Kenedi je u Belu kuću ušao sa tada velikih 6,8 odsto nezaposlenosti i niskim privrednim rastom, da bi u roku od tri godine nezaposlenost pala na 3,8 odsto.

- On je smatrao da će se stvari pokrenuti većom potrošnjom, a ne štednjom. Podigao je minimalne plate, ulagao u gradnju puteva, mostova, infrastrukturu, razvoj urbanih celina i generalno je povećao javnu potrošnju, što je na kraju dalo rezultate i pored početnih velikih otpora - ocenila je ekonomska urednica američkog Nacionalnog javnog radija (NPR) Merlin Givaks.

Ona je rekla i da je Kenedi uspeo da izdejstvuje smanjenje poreza, pravdajući to željom da ljudima više ostane, zato što će više trošiti i to će jačati proizvodnju i privredni rast.

- Na kraju je uspeo i Amerika je tada ušla u zlatno ekonomsko doba - zaključila je ova ekonomska analitičarka.

Pola veka nakon smrti Kenedija, njegova kćerka Kerolajn imenovana je za ambasadorku SAD u Japanu. Kenedijev duh i dalje postoji u Vašingtonu i većina Amerikanaca sa na današnji dan sa setom priseća svog nekadašnjeg predsednika.

pogledajte galeriju fotografija

(Telegraf.rs/Tanjug/Uroš Piper)