ANKETA POSLODAVACA: Evo šta muči srpski IT i telekomunikacije

Beograd je dominantan centar informacione tehnologije (IT) i telekomunikacija, dok su Šumadija i zapadna Srbija trenutno manje razvijene u pogledu ove dve industrije, navodi se u istraživanju Unije poslodavaca Srbije (UPS).

Analizirani su problemi koje imaju ne samo IT i telekomunikacione firme u Srbiji, nego i industrija hemije i nemetala, kao i kompanije u sektoru tekstila, kože i obuće.

Anketa je obuhvatila 200 privrednika u svakoj od tri privredne grane, ukupno 600 menadžera i direktora malih, srednjih i velikih preduzeća u Srbiji.

Osnovna prepreka preduzećima u sektoru IT-a i telekomunikacija su administrativne barijere i skupi propisi, smanjena tražnja na domaćem tržištu i nedostatak investicionog kapitala.

- Ove kompanije su navele da ih usporava prekomerno administriranje - slučajevi da se isti obrasci obrađuju više puta zbog neažurnosti državnih institucija i fondova, onlajn plaćanje iz inostranstva koje je potpuno neuređeno i povlači mnoštvo troškova i papirologije i nelojalna konkurencija zbog sive ekonomije - navode u Uniji poslodavaca Srbije za Telegraf.rs.

Dodatni problem za ove sektore predstavljaju i visoka opterećenja zarada i komplikovana izvozna procedura.

Da bi bila efikasnija organizacija poslovanja u preduzećima IT sektora i telekomunikacija, menadžeri insistiraju da obrazovni sistem mora da bude daleko kvalitetniji i da im omogući kadrove koji poznaju rad u praksi.

- Naglasili su i da bez stalnog usavršavanja menadžera i zaposlenih i kreiranja kvalitetnijeg menadžerskog kadra ne može biti značajnijeg razvoja u delatnostima u kojima rade. Neki od njih i ovde su naglasili da je potrebna liberalizacija svih zakona iz oblasti spoljne trgovine i deviznog poslovanja, jer bez toga ne mogu razviti posao - objašnjavaju u UPS-u.

Firmama iz sektora hemije i nemetala, kako se ističe u ovom istraživanju, neophodno je smanjenje administrativnih troškova, kvalitetniji kadar, kao i tehnološke promene.

- Da bi pospešile tražnju za svojim proizvodima, firme se bore sa nelojalnom konkurencijom, koja je glavni problem ovog sektora. Domaće kompanije apeluju na državu da mora bolje da kontroliše uvoz robe lošeg kvaliteta, naročito iz azijskih zemalja - dodaje se u ovom istraživanju.

Državi se sugeriše da smanji opterećenja poslovanja kako bi hemijski proizvodi bili konkurentni na stranom tržištu.

Sektor tekstila, kože i obuće najviše muku muči sa smanjenom tražnjom na domaćem tržištu, a onda i sa skupim procedurama poslovanja i nedostatkom novca za nove investicije.

Da bi firme iz ove industrije realizovale posao, suočavaju se sa sve težom naplatom potraživanja.

- Većina ovih preduzeća nema dovoljno vrednu imovinu koju bi stavila pod hipoteku, njihovi prihodi značajno variraju iz godine u godinu u zavisnosti od njihove sposobnosti da naplate potraživanja, a banke u Srbiji pretežno ne prihvataju garancije stranih partnera za pozajmice i kredite za realizaciju naručenih long poslova od domaćih tekstilaca - dodaje se u ovom istraživanju.

Ovaj sektor je i među najnižim platama u privredi. Tekstilci u proseku odnesu kući oko 25.000 dinara.

(N. S.)